Izvor: N1 televizija, 25.Okt.2018, 12:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Evropa poziva Bugare da spasu komunističko remek-delo

Izdiže se kao leteći tanjir na vrhu bugarske planine. Buzludža je brutalistički betonski spomenik podignut pre 40 godina u slavu komunizma.

Neobična kružna zgrada već je dve decenije prepuštena propadanju i vandalizmu pošto Bugarska nastoji da zaboravi svoju komunističku prošlost.

Zapadni stručnjaci, međutim, žele da je sačuvaju.

Struktura visoka 70 metara napravljena je od 70.000 tona betona, 3.000 tona armiranog čelika, 40 tona stakla i izgleda >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << kao da lebdi na 1.440 metara nadmorske visine u središtu Bugarske.

Unutra je 40 metara široka svečana dvorana u koju stane 400 ljudi. Od poda do krova bila je prekrivena mozaikom koji prikazuje istoriju bugarske komunističke partije.

Otvoreno 1981. godine, zdanje je nakon pada “gvozdene zavese” ispražnjeno i prepušteno zubu vremena.

Poslednjih godina samo se avanturisti iz inostranstva odlučuju da posete izolovani spomenik, što je lokalne vlasti naveo da ga zaključaju kako bi sprečili bilo kakve nesreće.

Bez obzira na to, stručnjaci iz organizacije za kulturno nasleđe Europa Nostra pozivaju bugarske vlasti da spasu ono što smatraju "remek-delom arhitekture, inženjerstva i umetnosti".

Tokom hladnog rata bugarski komunisti su tvrdili da se crvena zvezda na vrhu tornja može videti iz Rumunije na severu i Grčke na jugu.

"Sa svojim brutalističkim stilom, to je izvorno arhitektonsko postignuće 20. veka", kaže Loran Levi-Straus, direktor Europe Nostre i bivši zvaničnik UNESCO-a.

Za britanskog arhitekta Grejama Bela, Buzludža je "neverovatna građevina, neverovatno dopadljiva i sada neverovatno tužna".

"Spomenik je deo evropskog kulturnog nasleđa, a većina Evrope ne zna da postoji", kaže Bel.

U Europi Nostri uvereni su da se zdanje može i mora spasiti. Traže hitnu akciju da se zaustavi propadanje i da se proglasi zaštićenim nacionalnim spomenikom što bi omogućilo korišćenje EU fondova za obnovu.

"Dobro je da Evropa mari jer Bugarska ne mari", kaže autor spomenika, 89-godišnji arhitekta Georgi Stoilov.

I stvarno, lokalne vlasti sa svojim ograničenim budžetom nikada nisu Buzludžu smatrali nečim u što je važno uložiti.

Bugarska arhitektica Dora Ivanova, rođena godinu nakon pada bugarskog komunitičkog režima, najzaslužnija je što se spomenik vratio u fokus interesovanja u Bugarskoj. Ali i ona je za njega saznala 'surfujući' internetom pre nekoliko godina.

"Nije moguće da je tako sjajan deo arhitekture bude u tako lošem stanju. To je deo bugarske istorije, sviđalo nam se to ili ne", kazala je.

Ona se zalaže za konzerviranje građevine, a ne njenu obnovu. "Obnova bi bila glorifikacija komunizma. Ali istorija treba sačuvati i objasniti", rekla je.

I Levi-Straus priznaje kako bi bilo teško obnoviti Buzludžu do nekadašnjeg sjaja. Posebno s obzirom na istorijske kontroverze koje je okružuju.

Ali to ne bi trebalo sprečiti vlasti da je stave u funkciju. Predlaže konferencije, koncerte i edukativne obilaske.

Stručnjak za turizam Rumen Draganov tvrdi da spomenik može da pomogne razvoju turizma u regionu već poznatom po tračanskim grobovima i slavnim vrtovima ruža.

Nastavak na N1 televizija...

Radio 021: VIDEO: Evropa traži od Bugara da sačuvaju komunističko remek-delo