Izvor: Radio 021, 25.Okt.2018, 18:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIDEO: Evropa traži od Bugara da sačuvaju komunističko remek-delo
Izdiže se kao leteći tanjir na vrhu bugarske planine. Buzludža je brutalistički betonski spomenik podignut pre 40 godina u slavu komunizma.
Neobična kružna zgrada već dve decenije prepuštena je propadanju i vandalizmu pošto Bugarska nastoji da zaboravi svoju komunističku prošlost. Zapadni stručnjaci, međutim, žele da je sačuvaju.
Struktura visoka 70 metara napravljena je od 70.000 tona betona, 3.000 tona armiranog čelika, 40 tona stakla i izgleda kao da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << lebdi na 1.440 metara nadmorske visine u središtu Bugarske. Unutra je 40 metara široka svečana dvorana u koju stane 400 ljudi. Od poda do krova bila je prekrivena mozaikom koji prikazuje istoriju bugarske komunističke partije.
Otvoreno 1981. godine, zdanje je nakon pada "gvozdene zavese" ispražnjeno i prepušteno zubu vremena. Poslednjih godina samo se avanturisti iz inostranstva odlučuju da posete izolovani spomenik, što je lokalne vlasti navelo da ga zaključaju kako bi sprečili bilo kakve nesreće.
Bez obzira na to, stručnjaci iz organizacije za kulturno nasleđe "Europa Nostra" pozivaju bugarske vlasti da spasu ono što smatraju "remek-delom arhitekture, inženjerstva i umetnosti".
Tokom hladnog rata bugarski komunisti su tvrdili da se crvena zvezda na vrhu tornja može videti iz Rumunije na severu i Grčke na jugu.
"Sa svojim brutalističkim stilom, to je izvorno arhitektonsko postignuće 20. veka", kaže Loran Levi-Straus, direktor "Europe Nostre" i bivši zvaničnik UNESCO-a.
Za britanskog arhitektu Grejama Bela, Buzludža je "neverovatna građevina, neverovatno dopadljiva i sada neverovatno tužna".
"Spomenik je deo evropskog kulturnog nasleđa, a većina Evrope ne zna da postoji", kaže Bel.
U "Europi Nostri" uvereni su da se zdanje može i mora spasiti. Traže hitnu akciju da se zaustavi propadanje i da se proglasi zaštićenim nacionalnim spomenikom što bi omogućilo korišćenje EU fondova za obnovu.
"Dobro je da Evropa mari jer Bugarska ne mari", kaže autor spomenika, 89-godišnji arhitekta Georgi Stoilov.
I stvarno, lokalne vlasti sa svojim ograničenim budžetom nikada nisu Buzludžu smatrale nečim u šta je važno uložiti.
Bugarska arhitekta Dora Ivanova, rođena godinu nakon pada bugarskog komunističkog režima, najzaslužnija je što se spomenik vratio u fokus interesovanja u Bugarskoj. Ali i ona je za njega saznala 'surfujući' internetom pre nekoliko godina.
"Nije moguće da tako sjajan deo arhitekture bude u tako lošem stanju. To je deo bugarske istorije, sviđalo nam se to ili ne", kazala je.
Ona se zalaže za očuvanje građevine, a ne njenu obnovu.
"Obnova bi bila glorifikacija komunizma. Ali istoriju treba sačuvati i objasniti", rekla je.
I Levi-Straus priznaje kako bi bilo teško obnoviti Buzludžu do nekadašnjeg sjaja. Posebno s obzirom na istorijske kontroverze koje je okružuju. Ali to ne bi trebalo da spreči vlasti da je stave u funkciju. Predlaže konferencije, koncerte i edukativne obilaske.
Stručnjak za turizam Rumen Draganov tvrdi da spomenik može da pomogne razvoju turizma u regionu već poznatom po tračanskim grobovima i slavnim vrtovima ruža.
Autor: Hina
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
