Izvor: Politika, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija i karteli bez iluzija
Kada sam u proleće davne 1992. godine, na predavanju profesora Lefevra, na Limburškoj poslovnoj školi (Haselt, Belgija), pitao uglednog predavača da li je negde video ekonomiju slobodnog tržišta i kako ona izgleda, dobio sam odgovor koji je fundamentalno do danas uticao na moje viđenje tradicionalne ekonomske teorije i posledične iluzije o tome šta je ekonomija modernog društva. Inspirisan pitanjem slušaoca sa istoka Evrope, stari profesor je uočio da se takvo shvatanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvorene ekonomije može verovatno naći još samo u društvima van zapadne zajednice, u kojoj su i deca tada shvatala da je priča o potpuno slobodnoj tržišnoj utakmici utopistički koncept koji teoretski izuzeci potvrđuju.
Profesor se tada upitao da li su naši političari, za razliku od njihovih, istinski altruisti i komunisti, što je tadašnje Dedinje jasno demantovalo. Tadašnje i sadašnje Dedinje upućuje na drugu, jasniju realnost modernog društva, simbolizovanu u ekonomijama koje brižno organizuju i kontrolišu elitističke strukture.
Nama Balkancima je često zanimljivo koliko se EU zvaničnici sekiraju oko potrošača. Valjda potrošači uče i vode računa o svom interesu, pa pritiskaju izabranike briselske administracije. EU potrošači hoće jeftinije i kvalitetnije proizvode, što ugrožava neprincipijelne asocijacije privrednika i političara. Pomenuti profesor je logičnost ljubavi privrede i političara ilustrovao važnošću pivare Alken Maes i brenda Kronenbourg za lokalne političare. Kako da političari "puste" poreskog obveznika koji je u to vreme plaćao dnevni porez od 100.000 DM.
Pored toga što znaju da budu destruktivni po interese potrošača, političari bivaju i veoma korisna društvena pojava. To direktno određuje racio biračkog tela, koji je svakako najevidentniji u SAD. Valjda je zbog toga i američka tržišna utakmica najoštrija, pa imamo fenomen tamošnje kupovine evropskih (i ne samo evropskih) proizvoda s dramatičnim uštedama. Svedoci su srećni beogradski ribolovci koji kupuju proizvode finske Rapale u Bass pro Shop radnjama , poput one kod Baltimora, i do 50 odsto jeftinije nego kod nas ili u zemljama EU. Ilustrativna je i komparacija evropskih i američkih cena čuvenih modnih EU brendova. Pouka je da je šoping dramatično isplativiji u SAD.
Nedavna informacija da Slovenci plaćaju životne namirnice 22 odsto jeftinije od nas, a imaju dohodak per capita o kome možemo da sanjamo, retko koga ostavlja ravnodušnim. Znajući da su evropski potrošači veoma zainteresovani za svoj standard, za nas je poučno aktuelno iskustvo EU sa unapređenjem tržišne utakmice.
Valjalo bi upoznati Neli Kres, evropskog komesara za konkurenciju, Eliota Nesa današnjice, koji je ove godine izrekao rekordnih dve milijarde evra kazni za kartelsko udruživanje (EU karteli su u 2006. kažnjeni sa 1,8 milijardi evra). A kartelski savez se primarno odnosi na koordinisano povećanje cena i podelu tržišta.
Kartelsko udruživanje nije lako otkriti, pa su se Evropljani setili uloge zaštićenih svedoka. Primer je belgijsko-brazilska pivara InBev, svetski lider u proizvodnji piva, koji je (da ne bi bio sa 84 miliona evra kažnjen za štelovanje cena na belgijskom tržištu) potkazao Heineken, Grolsh i Bavariju. Ove tri kompanije, dokazani kartelaši, platili su ove godine 273 miliona evra kazni, u čemu je Heineken najgore prošao (219,7 miliona evra). A trpeli su svi: ugostitelji, supermarketi i finalni potrošači. Kuriozitet je da su bunu protiv dahija digli relativno sitni igrači, holandski barovi, na čelu sa svojim "Horeca" udruženjem.
Raniji primer brige Evropske komisije o slobodi konkurencije na tržištu predstavlja i debakl General Electrica prilikom 41 milijardu dolara vrednog pokušaja preuzimanja Honeywella. Mario Monti, tadašnji evropski komesar za konkurenciju, stopirao je razvoj monopola u industriji proizvodnje aviona, sa potencijalno širokim negativnim posledicama. Zanimljivo je da je dve američke kompanije u nameri da monopolišu tržište sprečila EU.
Evropa je dakle sve brižnija kada su neprincipijelni privredni ortakluci u pitanju. Mi smo dobrovoljno u evropskom CEFTA predvorju, pa se imamo ponašati kako briselska administracija propisuje. U međuvremenu, EU svakako pažljivo prati razvoj konkurencije na brdovitom Balkanu, očekujući značajne iskorake našeg društva na planu unapređenja standarda svojih građana.
Promene bi i kod nas mogli da iniciraju potrošači i sitni privrednici, koji zajedno trpe posledice udruživanja na planu kontrole cena i tržišta. Na drugoj strani, brže razumevanje i prihvatanje EU pravila konkurentske utakmice u interesu je i krupnih privrednih subjekata i političara, jer će zajedno biti prihvatljiviji perspektivnom radnom ambijentu. Na kraju, iluzionistima treba ponovo skrenuti pažnju na to da je bitka za slobodu tržišta kontinuiran, prirodan proces, kome racionalne države, s racionalnim građanima, posvećuju značajnu pažnju i resurse.
Profesor Ekonomskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu
[objavljeno: ]
.jpg)
