Izvor: Blic, 15.Dec.2009, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekološka reciklaža
S razvojem civilizacije, otpad postaje jedan od ključnih problema današnjice, gledano iz komunalnog i ekološkog aspekta, ali i iz tehnološkog, epidemološkog, urbanističkog i energetskog aspekta.
Ključ pravilnog postupanja sa otpadom je u njegovom što manjem stvaranju, zatim u njegovoj ponovnoj upotrebi i, kao krajnji korak, u njegovoj reciklaži.
Pod reciklažom se podrazumeva proces u kojem se nastali otpad vraća u proizvodnju, gde postaje sekundarna sirovina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za realizaciju nove proizvodnje ili izvor energije. Vraćanje otpadnih materija u upotrebu doprinosi uštedi prirodnih izvora sirovina, štednji energije, smanjenju zagađenja životne sredine i otvaranju novih radnih mesta. Reciklaža je ključna komponenta menadžmenta za upravljanje otpadom i kao takva predstavlja treću komponentu koncepta hijerarhije otpada „smanjiti, ponovo upotrebiti, reciklirati" .
Ključne karike u lancu reciklaže jesu sakupljanje otpada, izdvajanje, prerada i izrada novog proizvoda. Materijali koje se mogu reciklirati su: plastika, PET ambalaža, papir, tekstil, limenke, gume, staklo, elektronski i električni otpad, stiropor, metal, bakar, aluminijum, otpadna ulja, katalizatori, antifrizi, asfalt, građevinski materijal, akumulatori, motorna vozila i organski otpad.
Otpad nije dovoljno samo smanjiti, potrebno ga je i razdvajati na mestu nastanka prema vrstama otpada, jer samo ukoliko je odvojeno sakupljen, otpad se može iskoristiti. Na primer, ako bi se u Srbiji organski otpad i papir odvojeno sakupljali, oko 56 odsto otpada ne bi trebalo da se zbrine na deponije otpada. A odvojeno prikupljanje stakla, metala, gume, plastike i tekstila može eliminisati dodatnih 23 odsto, što dovodi do podatka da se oko 79 odsto otpada može zbrinuti na drugačiji način od odlaganja na komunalne deponije.
Proces reciklaže često podrazumeva i pronalaženje novih tehnoloških postupaka i mašina pomoću kojih se otpadni viškovi iz proizvodnje i iz sfere potrošnje vraćaju u proizvodnju i narednu potrošnju. U skladu s tim, razlikuju se proizvodni otpad, koji predstavlja višak nastao u proizvodnom procesu, i istrošeni otpad, tj. otpad iz komunalne sfere.
Ne mogu se svi materijali efektno reciklirati, tj. reciklirati se u materijale istog kvaliteta. Od svih sastojaka komunalnog otpada, čelik je najpovoljniji za reciklažu, jer se može neograničeni broj puta vraćati u proces reciklaže. Pojedini delovi komunalnog otpada takođe mogu predstavljati odličan izvor energije. Na primer, procesom kompostiranja, od organskog otpada može se dobiti materijal sličan humusu, ali i procesom razlaganja bez prisustva kiseonika može se dobiti gasovito gorivo (biogas) i organsko đubrivo.
Lokalne vlasi, građani i biznis sektor podjednako su važni akteri od kojih zavisi procenat materijala koji će se reciklirati. Industrija sa svoje strane može aktivno doprineti zaštiti životne sredine stvaranjem tzv. čistih tehnologija, tj. organizovanjem proizvodnje tako da nastaje minimalna količina otpada, a zatim tako što nastali otpad u proizvodnom ciklusu iskoristi u drugim proizvodnim tehnologijama kao sporedne sirovine, izvore energije itd. Na lokalnim vlastima je da usvoje održive modele za upravljanje otpadom, a na građanima da postupaju u skladu sa njima.
Piše Marijana Lazić
PR menadžer firme „Božić i sinovi"
