Izvor: Politika, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dijamant" za Srbe, a "Dijamanti" za Albance
Kosovska Mitrovica – Više od polovine srpskog življa na Kosovu i Metohiji bavi se trgovinom. Osim manjeg dela onih koji mogu da se pohvale velikim obrtima, uglavnom je reč o kioscima ili dućanima prehrambene robe.
Svaka veća srpska sredina na teritoriji Kosmeta dobro je snabdevena osnovnim životnim potrepštinama. Za razliku od njih, stanovnici mesta u kojima žive povratnici, ili sela u kojima je ostalo još po nekoliko srpskih porodica, prinuđeni su da jednom ili dva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puta nedeljno organizovano idu u veća naselja, kako bi kupili mleko, so, šećer i brašno. U nešto povoljnijem položaju su područja severnog Kosova i kosovskog Pomoravlja, koja su bolje povezana sa centralnom Srbijom, odakle se snabdevaju prodavnice u Gračanici, Lipljanu, Goraždevcu, ali i ostalim srpskim enklavama.
Cene osnovnih životnih namirnica jednake su u svim prodavnicama koje drže Srbi, bilo gde na Kosmetu. Roba se dovozi iz centralne Srbije, ali se nabavlja i od veletrgovaca Albanaca, odnosno južno od Ibra. Upućeni u trgovinske transakcije kažu da roba stiže i iz bivših jugoslovenskih republika, pre svega Makedonije i Slovenije.
Šleperi, natovareni brašnom, šećerom, mlekom, svakodnevno prelaze preko carinskog punkta u Rudnici, a potom i preko administrativnog prelaza u Jarinju, idu put Kosova u velike diskonte i veletrgovine odakle se kasnije roba distribuira po čitavoj teritoriji pokrajine. Ono što je malo poznato jeste to da ulje na Kosmet stiže u cisternama, a kažu da je glavni distributer "dijamanta" Albanac iz Uroševca, koji ga pakuje za albanske i za srpske kupce. Tako se, recimo, flaše sa zejtinom pod nazivom "dijamanti" plasiraju u dućane koje drže Albanci, a ulje pod nazivom "dijamant" ide u prodavnice koje drže Srbi.
Albanci su glavni dobavljači brašna, pa se tako neretko na mnogim džakovima mogu videti etikete na albanskom jeziku. Isti je slučaj i sa pakovanjima šećera.
Inače, u zavisnosti od prodavnice i cene se razlikuju. Dok u jednoj prodavnici u Mitrovici kilogram brašna "fidelinka" košta 50 dinara, u drugoj ćete isto brašno pazariti za 60 ili 65 dinara. Takođe, vekna hleba od kilograma u jednoj od većih srpskih enklava – Goraždevcu košta 45 centi, odnosno 37 dinara, a dobavljaju ga prodavci iz pekara u Peći. Ista takva vekna hleba, recimo u Leposaviću, opštini na krajnjem severu Kosova, košta 35 dinara. U istom mestu, u prodavnici "Naj", litar "Imlekovog" mleka staje 67 dinara, popularna "kravica" od litra košta 75 dinara, jogurt "viva" od pola litra 50 dinara, dok je litar jogurta 86 dinara.
Na Kosmet stiže i zaleđeno goveđe meso iz Brazila, kao i jagnjetina sa Novog Zelanda. Kupci, doduše, uglavnom vode računa o kvalitetu, pa prednost imaju proizvodi iz centralne Srbije, bez obzira na to da li je artikal skuplji od prehrambene robe koja dolazi, kako kažu, ko zna odakle.
Iako prodavnice, odnosno kiosci, svakodnevno niču širom Kosmeta, svi prodavci će vam uglavnom reći da od toga mogu samo da životare. Sav kapital im je, vele, uložen u "hranu", jer je to najsigurniji izvor prihoda za razliku od takođe mnogobrojnih butika u kojima se nude raznorazne "krpice", ne samo iz Srbije, već i iz Makedonije, Turske, Kine, a odnedavno, recimo, u Bošnjačku mahalu, gde "ekonomski sarađuju" Srbi i Albanci, dolazi roba čak iz Dubaija.
[objavljeno: ]
