Izvor: Southeast European Times, 27.Sep.2011, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dijalog vodi ka potencijalnom napretku na polju imovinskih predmeta

Trenutni dijalog između Prištine i Beograda rezultirao je novim sporazumom sa ciljem da se reši ogroman broj nagomilanih imovinskih zahteva.

27/09/2011

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine – 27.9.2011.

To je suštinsko ekonomsko pitanje, zaostavština rata 1998-1999: pokušaj povraćaja domova i zemlje napuštene tokom i nakon sukoba od strane hiljada ljudi koji su spašavali svoje živote. Albanci su se vratili skoro odmah, ali većina >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << raseljenih Srba nije. Većina njih skoro 11 godina pokušava da vrati svoju imovinu.

Ovo pitanje je u nadležnosti Kosovske imovinske agencije. Ukupna cifra je ogromna, kao i broj nagomilanih slučajeva u opštinskim sudovima: od 41.253 zahteva vezanih za imovinska pitanja, manje od polovine -- 20.081 -- je rešila Komisija za imovinske zahteve. Ostatak se obrađuje u nadi da će biti rešeni do kraja sledeće godine, rekao je portparol agencije Arian Krasnići za SETimes.

Srpski advokat iz Prištine Živojin Jokanović je skeptičan. „Nema razloga da 50 odsto slučajeva stoji nerešeno“, kaže on za SETimes.

Jokanović se žali na neefikasnost i, u nekim slučajevima, na nedovoljnu ekspertizu, resurse i osoblje. On navodi da opštinski sud u Prištini, na primer, jednostavno ne može da reši svoje slučajeve sa trenutnim brojem sudija, čak ni u narednih sedam ili osam godina. Krajnji rok za podnošenje zahteva bio je decembar 2007. godine.

Jedan od najvećih problema su katastarske knjige, koje nisu kompletne. O nekim porodicama uopšte nema podataka. Međutim, pomoć je možda na vidiku.

Vlada je u sredu (21. septembra) objavila detalje novog sporazuma koji je postignut u tekućim razgovorima u Briselu, u kojima posreduje EU. Prema uslovima sporazuma, Kosovo i Srbija su se saglasili da rade zajedno na rekonstruisanju pouzdanog katastra iz perioda pre 1999. godine, identifikovanju razlika, uspostavljanju agencije za rešavanje razlika, te da sarađuju sa EU na donošenju odluka u preostalim slučajevima.

Dejan Nikolčević, šef kabineta kosovskog ministra za povratak i zajednice, kaže da je rešavanje imovinskih prava preduslov za stalni povratak raseljenih lica. „Nažalost, moram da kažem, iako je pitanje lične imovine jedno od osnovnih ljudskih prava, ono za sada ostaje samo na papiru, ne samo za povratnike, nego i za potencijalne povratnike“, izjavio je Nikolčević za SETimes.

Daleko od toga, dodaje on, da je pitanje imovine tipično za Kosovo; slično je i sa mnogim drugim balkanskim zemljama. „Ovo pitanje predstavlja dugoročan proces i zahteva ... učešće svih institucija u skladu sa evropskim standardima“, rekao je Nikolčević.

OEBS je u junu ove godine objavio izveštaj o izazovima u rešavanju sporova vezanih za imovinske zahteve na Kosovu. U izveštaju je zaključeno da je veliki broj zemljišnih parcela i objekata, koji uglavnom pripadaju raseljenim licima, i dalje u nezakonitom posedu.

„Nepostojanje restitucije imovine za one pogođene sukobom remeti proces povratka i štetno utiče na ljudska prava svih kosovskih zajednica, a posebno na kosovske Srbe i druge nealbanske zajednice“, dodaje se u saopštenju i ističe da je „rešavanje imovinskih zahteva vezanih za konflikt neophodan proces koji puno utiče na stabilnost postkonfliktnog društva“.

Nastavak na Southeast European Times...