Izvor: Press, 01.Dec.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Delta Maksi" treći u regionu!
Sa ostvarenih 1,08 milijardi evra prihoda u 2009. godini, „Delta Maksi" je među prva tri najveća trgovinska lanca u zemljama bivše Jugoslavije
„Delta Maksi" je, sa ostvarenih gotovo 835 miliona evra prihoda od prodaje, najveći maloprodajni lanac u Srbiji u 2009. godini, pokazalo je istraživanje revizorsko-konsultantske kuće „Dilojt".Kada se posmatra srpsko tržište, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u „Dilojtovom" izveštaju se navodi da se iza „Delta Maksija" nalaze „Merkator" sa 429 miliona evra i „Idea" sa 363 miliona evra. Četvrti je „Metro keš end keri" sa 208 miliona evra, a peti „Univereksport" sa 136 miliona.
Tri glavna igrača
Analiza je pokazala i da je „Delta Maksi", sa 1,08 milijardi evra prihoda ostvarenih na svim tržištima na kojima posluje, ujedno i jedan od tri najveća trgovinska lanca u Adrija regionu, koji obuhvata države nekadašnje Jugoslavije (Hrvatsku, Sloveniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru).
Najveća regionalna trgovinska grupacija je „Agrokor", koja obuhvata brendove „Konzum" i „Idea", a drugi na listi je „Merkator", kazao je partner u „Dilojtu" Žarko Mijović na konferenciji za novinare.
- Prihodi tri glavna „igrača" čine gotovo tri četvrtine ukupnog prihoda od prodaje koji je ostvarilo prvih 10 trgovinskih lanaca u regionu - rekao je Mijović, dodajući da tri vodeća lanca dominiraju i u tržišnom učešću.
Regionalno najzastupljenija kompanija je „Merkator".
Hrvatski „Agrokor" je imao 2,67 milijardi evra prihoda od prodaje u 2009. godini, a slovenački „Merkator" 2,64 milijarde. Na listi 10 najvećih posle „Delta Maksija" slede „Špar", „Engrotuš„, „Metro", „Lidl", „Plodine", „Kaufland" i „Bila".
- „Agrokor" i „Merkator" zauzimaju po 28 odsto tržišta u regionu, dok „Delta Maksi" ima udeo od 12 procenata. „Konzum" i „Idea" zabeležili su rast prihoda, dok su „Merkator" i „Delta Maksi" imali pad.
- Vlasnička struktura trgovinskih grupa na top 10 listi vrlo je interesantna. Polovina njih je u vlasništvu kompanija koje dolaze iz neke od država Adrija regiona, a druga polovina je u nemačkom ili austrijskom vlasništvu - rekao je Mijović.
Loša kupovna moć
On je napomenuo i da većina maloprodajnih grupa sa ove liste u svoje poslovanje nije uvela internet trgovinu, kao i da polovina njih ne koristi programe lojalnosti kako bi učvrstila odnose sa kupcima. Na pitanje da li možemo da očekujemo dolazak još nekog inostranog lanca, Mijović je napomenuo da je nezahvalno davati prognoze o dolasku novih stranih trgovinskih lanaca u region i Srbiju, jer to zavisi od njihove strategije i posmatranja tržišta.
Kako je pojasnio, kratkoročno gledano, u Srbiji se u narednom periodu ne očekuje povećanje kupovne moći.
- Pored najavljenog rasta stope inflacije i kursa dinara u odnosu na evro, očekuje se i rast cena osnovnih životnih namirnica koje su među nižima u regionu, kao i rast cena konfekcijskih proizvoda i energenata. To će uticati na strukturu potrošnje, što će se svakako odraziti na poslovanje trgovinskih lanaca u Srbiji - ocenio je Mijović.
Direktor za medijska istraživanja u „Ipsos stratedžik marketingu" Predrag Kurčubić naveo je da u Srbiji 30 odsto građana svakodnevno odlazi u malu kupovinu, sa računom do 1.000 dinara, i to uglavnom u male prodavnice u komšiluku.
- U Srbiji 47 odsto stanovništva kupuje u malim prodavnicama, dok 40 odsto to čini u velikim trgovinskim lancima. Čak 21 odsto stanovnika nikada ne ide u velike kupovine. Prema našem istraživanju, u Srbiji oko 19 odsto potrošača kupuje privatne robne marke. To je manje nego u regionu, jer se u Hrvatskoj, na primer, za te robne marke opredeljuje 40 odsto kupaca, a u Sloveniji 30 odsto - rekao je Kurčubić, i dodao:
- Nešto manje od polovine - 49 odsto građana Srbije, smatra da su privatne robne marke jednako kvalitetne kao i brendovi poznatih proizvođača, dok 46 odsto ispitanika veruje da su proizvodi koji se prodaju kao privatne robne marke lošiji. Najpopularnije privatne robne marke koje se mogu naći u srpskim trgovinskim lancima su „fedela", „k+", „favola", „adut" i „rial" - naglasio je Kurčubić.
