Izvor: Politika, 15.Avg.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deca ipak ne mogu na presađivanje srca o trošku države
Pravilnik o lečenju mališana u inostranstvu ne može da bude promenjen, tvrde u RFZO. – Transplantacija srca u inostranstvu košta 150.000 evra
Roditelji dece kojoj je neophodna transplantacija srca moraće i dalje sami da skupljaju novac za operaciju u stranim klinikama, jer pravilnik o lečenju mališana u inostranstvu ne može da bude promenjen. To može da se zaključi na osnovu jučerašnje rasprave vođene u okviru okruglog stola održanog u Republičkom fondu za zdravstveno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osiguranje (RFZO). Predstavnici fonda smatraju da bi promena pomenutog pravilnika predstavljala diskriminaciju građana po starosti i da ne može da bude donet nijedan podzakonski akt koji ne bi bio u skladu sa zakonom i ustavom, napominjujući da prava iz zdravstvenog osiguranja nisu neograničena.
– Ne može starosna dob biti uzeta kao kriterijum za lečenje u inostranstvu, jer bi to bila diskriminacija budući da se u Srbiji još ne radi transplantacija srca odraslima – rekao je profesor dr Momčilo Babić, direktor RFZO.
Svi ovi razlozi slaba su uteha za male pacijente i njihove roditelje, a prema podacima udruženja pacijenata, jer zvanične liste čekanja za transplantaciju srca u Srbiji nema, trenutno petoro mališana mora u inostranstvo na presađivanje organa. Transplantacija srca u stranim centrima košta najmanje 150.000 evra, a kod kritičnih slučajeva neophodno je sakupiti nekoliko puta više novca. Od ideje da država treba da pomogne u rešavanju ovog problema ne odustaje profesor dr Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije, koji smatra da je, ipak, potrebno izmeniti pravilnik i to samo jednu rečenicu, kojom bi vlada preuzela obavezu da pomogne transplantaciju srca dece u inostranstvu. Na naše pitanje kakvu inicijativu on trenutno može da pokrene, Milisavljević odgovara da će „ako treba, on početi da štrajkuje glađu na stiroporu”.
– Ministarstvo zdravlja i RFZO povredili su rad skupštine, jer nisu uradili ono što su obećali. Nije mi jasno šta je poruka sa sastanka, osim da država neće da prihvati lečenje dece. Izmena pravilnika je procedura koja traje 10 do 15 dana. Takođe, treba potpisati ugovor sa nekom stranom klinikom gde bi mališani išli na presađivanje organa – smatra dr Milisavljević.
Na Milisavljevićevu tvrdnju da se time što nije donet pravilnik krši Zakon o zdravstvenom osiguranju, koji kaže da pacijenti imaju pravo na lečenje, dr Babić je istakao da RFZO ne donosi propise već ih sprovodi i da je Skupština Srbije adresa koja ima mogućnost da promeni zakon.
Ministarka zdravlja profesorka dr Slavica Đukić-Dejanović, napomenula je da će uskoro doći stručnjaci iz Beča i Berlina kako bi pregledali zdravstveno najugroženiju decu, nakon čega će biti doneta odluka o načinu i mestu lečenja.
– Ne treba čekati izmene propisa već treba naći način na koji mogu da se zbrinu najurgentniji slučajevi, a novac za to ne može biti problem. Prvo treba rešiti najhitnije slučajeve, a posle toga možemo da „prepisujemo” zakone od drugih zemalja. Univerzitetska dečja bolnica i Institut za majku i dete odredili su između sedam i 12 dece čije je zdravstveno stanje najugroženije, a koje će pregledati strani stručnjaci. Novac za ovo ne može da bude problem, jer je cela Srbija mesecima skupljala novac za jedan život, a onda imate situaciju da jedan tajkun za jedno popodne sakupi 12 miliona evra. To znači da smo mi u problemu i da nešto ne funkcioniše – kaže dr Zlatibor Lončar, direktor Urgentnog centra KCS-a.
Transplantacija srca kod dece u Srbiji ne može da se radi, jer nema organa koji bi bili donirani i osnovno je izmeniti zakone u toj oblasti, stav je profesora dr Dušana Šćepanovića, predsednika Stručnog tima za unapređenje transplantacije u Srbiji, kome je inače presađeno srce u Austriji.
--------------------------------------------------------------------------
Različito tumačenje propisa
Da nadležne institucije možda tumače propise zavisno od situacije govori primer da po pravilniku koji je na snazi, u poglavlju o pulmologiji, stoji da država plaća odlazak na lečenje i transplantaciju pluća u Austriju, odnosno u neku drugu zemlju sa kojom je zaključen sporazum, i to obolelima od cistične fibroze, a starijima od 18 godina.
– Nije jasno zašto RFZO u ovom slučaju isključuje sve one koji imaju manje od 18 godina, i kako onda to nije kršenje ustava i zakona, ali i zbog čega niko ne proba da pronađe rešenje i pomogne šesnaestogodišnjoj Neveni Janković iz Žitorađe, čiji roditelji pokušavaju da prikupe 120.000 evra za transplantaciju pluća u Beču, već su im rekli da će im pomoći kada devojčica bude napunila 18 godina. Godinama slušamo iste priče, da će se pokrenuti ova oblast, a kada neko dete umre, da je to poslednji izgubljeni život. Sve dok između sebe ne sarađuju ustanove i lekari i ne ostave sujete ispred vrata bolnice malo toga će se promeniti – pita se Ana Stamenković, novinarka RTS-a, koja godinama izveštava o ovoj oblasti.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 15.08.2013.
