Izvor: Večernje novosti, 04.Jan.2015, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudo iz Stare Pazove počelo iz garaže
INDUSTRIJSKE zone, o kojima i danas samo maštaju mnoga mesta u Srbiji, za Staru Pazovu su - davno ispunjeni san. Dok je većina stanovnika težila da dobije siguran posao u državnoj firmi, mnogi Pazovčani su razmišljali kako da pokrenu svoj biznis. Danas se rezultati njihovog upornog rada vide na svakom koraku. U ovoj opštini posluju 1.004 privrednika i čak 2.249 preduzetnika. Zahvaljujući razvoju preduzetništva i sektoru malih i srednjih preduzeća, Pazova je zauzela prvu poziciju među >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << najrazvijenijim opštinama u Srbiji, sa najmanjim brojem nezaposlenih po glavi stanovnika! Ova sremska varoš, međutim, to nije postala preko noći. Tradicija preduzetništva seže još u šezdesete godine prošlog veka, kada se malo ko u Srbiji odlučivao za privatan biznis. - Lokalna administracija je tada bila toliko tolerantna, da je dozvolila ljudima da u neuslovnim prostorima registruju radnje, pa su prve zanatske radionice počele iz garaže - objašnjava Cviko Krunić, predsednik Udruženja privrednika i vlasnik trgovinskog lanca "Medius", koji zapošljava više od 260 ljudi. - Tako se radilo do pre dve decenije, a onda je otvorena prva industrijska zona i tridesetak privrednika je dobilo placeve od opštine i počeli su da grade fabrike. Pazovačkim privrednicima je danas postojeća industrijska zona postala tesna, pa pokušavaju da se dogovore sa lokalnom samoupravom, da otvore novi prostor za razvoj privatnog biznisa. - Mnogim firmama potrebno je širenje, ali imamo i novu generaciju zanatlija u gradu koji žele da razgranaju posao i povećaju broj zaposlenih - ističe Krunić. - Njima bi značilo da kupe 20 ari placa, po ceni koju dobijaju stranci. Verujemo da će nam opština izaći u susret i da će pomoći i novoj generaciji privrednika da se iz svojih malih radionica presele u fabrike. Mi se ne ugledamo na beogradske tajkune. Naši idoli na ovim prostorima su ljudi koji su bili začetnici zanatstva. Svaka pazovačka fabrika je po jedna lekcija za udžbenike iz preduzetništva. Govori o entuzijazmu, porodičnoj slozi i upornosti. Jedna od njih je i životna priča Milivoja Bosnića. Ovaj privrednik radni staž je stekao u "Soko Štarku", ali je osamdesetih godina shvatio da od plate više ne može da se živi i pokušao da pronađe dodatni izvor zarade. - Sve je počelo 1984. godine, kada sam kupio mašinu za pravljenje kesa - priča Bosnić, o svojim prvim koracima u biznisu. - Mogao sam dnevno da napravim oko hiljadu kesa za zamrzivač. Danas jedna mašina napravi oko 200.000 u smeni, pa kada se pomnoži sa tri smene i deset mašina, vidi se koliko smo za dve decenije napredovali. U isto vreme je još desetak komšija kupilo mašinu, ali sam ja bio najuporniji. To je najvažnije u privatnom sektoru. Da vi mislite da ćete postati za noć bogati, toga nema, ali to niko neće da shvati. I Milivojev sin Nikola nastavio je porodični posao, pa je danas njihova fabrika "Niksan", sa 40 zaposlenih, postala jedan od lidera u proizvodnji džakova, kesa i folije. Kolači i torte "Stamevski" postali su gotovo neizostavni gosti na slavskim trpezama i svim ostalim veseljima u domaćinstvima širom Srbije. Svakog dana u pogonu porodične fabrike u Staroj Pazovi ispeče se i ukrasi oko hiljadu i po kilograma ovih slatkiša! Njihovim proizvodima odnedavno se slade i Slovenci, a planiraju da bajadere, orasnice, medene kocke i rozen-pite izvoze u sve republike bivše Jugoslavije, kao i u ostale države regiona. U fabrici je angažovano 120 radnika, koji peku kore, ručno filuju i ukrašavaju torte u tri smene. Aleksandar i njegova supruga Sonja su treća generacija naslednika ovog porodičnog biznisa. - Sve je počelo 1953. godine, kada su baka i deka došli iz Makedonije i otvorili pekaru - priča Aleksandar Stamevski. - Sve do devedesetih godina, posao je bio lokalnog karaktera, a kasnije ga je tata proširio i uložio dodatna sredstva da se razvije i slatki program. Ranije se znalo da se u mesaru ide po meso, a u pekaru po hleb. Međutim, od 2000. godine, sa pojavom velikih trgovinskih lanaca promenile su se i navike potrošača. Zato smo mi odlučili da sa njima sarađujemo i da ih snabdevamo tortama i kolačima. Uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za tehnologiju i razvoj Stamevski su uveli savremenu tehnologiju i izgradili hladnjaču, koja im je omogućila da svoje autentične proizvode posebnim načinom čuvanja pripreme za prodaju i van Srbije. Iako se njihov posao razgranao i razvio, nisu zaboravili kako su počeli. Za proizvodnju slatkiša koriste tradicionalne recepte i s ponosom ističu da i dalje radi i stara dedina pekara u kojoj se peče hleb iz furune stare više od pola veka. - Osnovni činilac uspešnosti u našoj proizvodnji je upravo radnik - kaže Stamevski. - Kod nas su to uglavnom žene, jer je pripremanje poslastica karakteristika ovog podneblja, a Sremice su spretne i poseduju veštinu pravljenja svih vrsta torti i kolača. Dok su česte nestašice struje zadavale muku građanima Srbije 1999. godine, Zoran Zeković i Aleksandar Vuković, došli su na ideju da počnu da proizvode peći na drva. Ova alternativa grejanju na struju, pokazala se kao dobitna kombinacija. Počeli su sa dve-tri peći, za koje su sami pravili delove, a sada u njihovim pogonima 123 radnika "Tim sistema" godišnje proizvedu oko 25.000 komada. - Firma je nastala tako što su desetak godina vlasnici prodavali proizvode na domaćem tržištu, a kasnije su se širili po regionu i Evropi - objašnjava Ivan Stanković, direktor "Tim sistema". - Sada živimo od izvoza, zbog aktuelne krize na domaćem tržištu. Naše peći greju državljane čitave Evropske unije, a šaljemo ih i u Rusiju i Južnu Ameriku.
Nastavak na Večernje novosti...
