Izvor: Politika, 19.Apr.2008, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bosijev dugi marš

LIDER SEVERNE LIGE UMBERTO BOSI srušio je prvu vladu Silvija Berluskonija 1994. godine. Sada je Berluskoni opet premijer Italije zahvaljujući, između ostalog, i glasovima pristalica Severne lige. Hoće li opet opstanak vlade u Rimu zavisiti od gospodina Bosija? U svakom slučaju on i njegovi glasači očekuju da samostalnije raspolažu finansijama bogatijeg severnog dela Italije, a tu su i ambicije oko neke vrste autonomije.

„Srećna Nova godina, ali samo za Padaniju. U 1997. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ćemo izravnati račune”. Ovim rečima i uz verbalnu brutalnost koja ga karakteriše, Umberto Bosi je uputio svoje novogodišnje čestitke 31. decembra 1996. u dnevnom listu „La Stampa”. Usput je dodao. „ Dobićemo demokratske odgovore, ili će doći do prevare, a tada će Padanija sve više biti pod okupacijom južne pruge”. Naime, oblast sa nedefinisanim granicama, Padanija je svoju „nezavisnost” proglasila 14. septembra 1996. godine prilikom spektakularne manifestacije koja se odigravala od izvora reke Po do venecijanske lagune, a Bosi je tada tvrdio da je bilo prisutno oko dva miliona ljudi. Objektivni posmatrači kažu da je manifestacija okupila oko 200.000 ljudi. Tada se govorilo o „referendumu o samoopredeljenju”, i o „sporazumnoj secesiji”. Padanija je tada imala svoju himnu, pesmu „Va pensiero” „vladu”, svoj „parlament”, „poslanike”, „senatore”, čak i „nacionalnu gardu” obučenu u zelene košulje kojima je komandovao bivši ministar unutrašnjih poslova Italije Roberto Maroni.

Ukratko, Padanija je mit, ali mit koji je opstao u glavama ljudi. Ima ga posvuda, u medijima, u izjavama protivnika tog mita, na sudovima gde se vodi više od 200 tužbi protiv Bosija. Ko je, zapravo, lider Severne lige? Bivši službenik automoto kluba, pevač i pesnik, bivši plejboj rođen je pre 67 godina u jednom selu pored Milana. Njegova biografija i istorija pokreta vrve od mitova i laži. Bosi je tri puta proslavio svoju magistraturu, a da nikada nije završio fakultet, Tvrdi da je bio oralni hirurg, ali se toga niko ne seća. U stvari, nikada i nije imao stalno zaposlenje, ali on je za svoje pristalice čovek kome je poverena misija u ime naroda. On odbacuje podelu na levicu i desnicu, za njega je važna jedino borba za dobar federalizam protiv lošeg centralizma. Predstavlja se kao demokrata koji je „nekoliko puta sprečio severni deo Italije da potegne pištolje na južni deo zemlje”. Koristeći problem poreza, Bosi potpiruje pobunu protiv „lopovskog Rima” i trijumfuje na izborima 1992. u severnom delu Italije. Novu pobedu beleži na izborima u martu 1994. godine: 117 mesta u predstavničkom domu i 60 mesta u Senatu. Tada se pridružuje vladi Silvija Berluskonija i napušta secesionističke slogane prihvatajući federalistički govor. Jer, „Napred Italija” je dovoljno „severnjačka” i konzervativna da bi mogla da mu naudi. Ali, Liga otada beleži pad popularnosti pa u decembru 1994. Bosi preseca veze sa Berluskonijem i obara vladu. „Sever Italije odlazi, 70 odsto severa je za nezavisnost”, izjavljuje Bosi u julu 1995. Godinu dana kasnije osniva Komitet za oslobođenje Padanije. U to vreme federalna vlada u Sarajevu zove italijansku ambasadu i pita „koje su bile granice Padanije u srednjem veku?” Italijani su zgranuti. Ali, Umberto Bosi i dalje jaše svog jedinog konja, on igra na nesposobnost Italije da se modernizuje u vreme evropskih integracija. Italijani danas, od Torina do Palerma, ne samo da govore o autonomiji severa države, već je i termin „federalizam” izgubio svoj subverzivni naboj. U međuvremenu desio se i Kosmet...

MAKEDONCIMA ZAISTA NIJE LAKO, Grci nikako da im daju da se zovu kako se zovu. Za Atinu Makedonija je još uvek Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (FJRM). Što znači da postojeća Makedonija za Grčku ne postoji, a ona koja više ne postoji, za Grke i dalje postoji. Makedonci, opet, kažu da je makedonski jezik treći jezik na koji je prevedena Biblija, odmah posle grčkog i latinskog. I to još u IX veku.

PREDSEDNIČKI KANDIDAT REPUBLIKANACA za Belu kuću, senator Džon Mekejn izjavio je, nekoliko dana pre bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, pozivajući se na svoje iskustvo mornaričkog pilota i ratnog zarobljenika u Vijetnamu, „da će predsednik SAD biti usamljen čovek u mračnoj sobi kada budu pristigli izveštaji o žrtvama”. Mislio je, naravno, na američke žrtve. Na srpske sigurno nije. Onda je došao Avganistan 2001. i Irak 2003. godine. I to još traje. A Džon Mekejn želi u Belu kuću.

KOLIKO JE TERMIN „SAMOIZOLACIJA” originalna srpska reč? Nimalo! Koristio ju je Henri Kisindžer za Severnu Koreju i Zbignjev Bžežinski pre nekoliko godina za Rusiju. Tek toliko da znamo autore i poreklo te „formule”.

Miroslav Lazanski

[objavljeno: 19/04/2008]

Nastavak na Politika...