Izvor: Politika, 18.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd misli da će Dablin na popravni
Srbija posmatra Lisabon iz „kosmičke perspektive”, a uzda se da će se na nju prekopirati rešenje koje Brisel pronađe za Hrvatsku
Nedavno irsko „ne” Lisabonskom ugovoru koji uređuje proširenje EU Srbiju ne treba da zabrinjava jer je ona isuviše daleko od glavnih vrata EU da bi je doticala sadašnja kriza u Uniji.
Ukoliko jednog dana ozbiljno krenemo put tih velikih, ulaznih vrata i dođemo na stepenicu za početak pregovora o članstvu, do tada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će EU naći rešenje, nadaju se evropski poslenici sa kojima je „Politika” juče razgovarala.
Oliver Dulić, koji se u vezi sa pregovorima o novoj vladi najčešće pominje kao ministar za evrointegracije, misli da će EU na vreme naći institucionalne mehanizme za dalje proširenje koje bi i nas uključilo. On rezultat irskog referenduma smatra „šokantnim”, ali misli da mi u međuvremenu treba „da se menjamo, modernizujemo naše društvo i da se prilagođavamo evropskim standardima”.
EU je već bila u sličnom problemu nakon referenduma u Francuskoj i Holandiji i njihovog odbacivanja nacrta evropskog ustava, pa je, kako podvlači Dulić, uspela da problem prebrodi.
A pomoćnica ministra inostranih poslova Milica Delević za B 92 kaže da trenutna evropska kriza nije ozbiljna kao kada su francuski i holandski građani 2005. rekli „ne” evropskom ustavu.
– Ne verujem da to znači zatvaranje vrata za dalji proces proširenja i za brže korake koje treba da učine i Srbija i druge zemlje regiona.
Još manju zabrinutost pokazuje sadašnji ministar za Kosovo Slobodan Samardžić.
– Mislim da ovo možemo komotno da posmatramo sa jedne bezbedne, objektivistički, teorijske, superiorne distance. Iz kosmosa – rekao je za „Politiku” Samardžić.
On, zapravo, misli da irsko „ne” nema „nikakve veze, jer je naša perspektiva evropskih integracija jako daleka”, tako da ove odluke „ne utiču ni na koji način na našu perspektivu, nezavisno i od Kosova i od saradnje sa Hagom”.
I dok među posmatračima postoji izvesna razlika u mišljenjima koliko Srbiju ne dotiču aktuelne trzavice unutar EU, jednodušni su u oceni da bi Hrvatska trebalo da bude znatno zabrinutija od nas zbog irskog „ne”, budući da je ona u procesu evrointegracije daleko odmakla i da bi, prema nekim poslednjim najavama, trebalo da uđe u EU 2011. godine.
Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije misli da će čak i pristupanje Hrvatske biti obavljeno „u jednom novom institucionalnom okviru, sa Lisabonskim ugovorom na snazi”, a Dulić, napominjući da smo „nekoliko godina iza te zemlje” u procesu pristupanja EU, siguran je da će rešenje koje bude nađeno za Hrvatsku biti rešenje koje će važiti i za zapadni Balkan u celini.
Otkud optimizam naših sagovornika da će EU relativno brzo prevazići aktuelne probleme? Majstorović kaže da je u ovom trenutku evidentno da postoji ubedljiva većina od gotovo 99 odsto članica EU koje su za nastavak potvrde Lisabonskog ugovora, ta da je samo pitanje modusa koji će omogućiti ponovno referendumsko izjašnjavanje građana Irske i rešavanja ove krize.
A ne bi to bilo prvi put da se Irci ponovo izjašnjavaju o najvažnijim ponudama evropskih akata. Slično se dogodilo i sa ugovorom iz Mastrihta, kada Irska i Danska, na referendumima, iz prvog puta nisu uspele da ratifikuju taj sporazum, pa je, vremenom, i to rešeno.
Da će Irska morati ponovo na referendum smatra i Vladimir Todorić, predsednik Pravnog foruma, koji je uveren da će Irci sledećeg puta dobro znati šta njihovo „ne” tačno podrazumeva.
– Podrazumeva, objašnjava Todorić, da će Irska, u slučaju ponovno iskazanog negativnog stava, istina zadržati odnos sa EU kakav sada ima, ali da neće moći da gradi neke dublje, kao što će to ubuduće biti slučaj sa ostalim zemljama EU. Jer, druge zemlje, naročito one najjače, kakve su Nemačka, Francuska i Velika Britanija, nisu spremne da zbog Irske odustanu od Lisabonskog ugovora – tvrdi ovaj naš sagovornik.
Sama činjenica da je Nikola Sarkozi u svojoj svojevrsnoj šatl diplomatiji posetio i Češku, koja najavljuje mogućnost održavanja referenduma dovoljno govori, uveren je Majstorović, koliko su Francuska i Nemačka, kao motori EU, i njenog razvoja, zainteresovani da lisabonski ugovor bude što pre ratifikovan u državama članicama i da stupi na snagu kako je to planirano do kraja ove godine, odnosno od početka 2009. godine.
Isti stručnjak polaže nade u današnju sednicu Evropskog saveta, samita država ili vlada zemalja EU. Siguran je da će na ovom dvodnevnom skupu biti razmotreni modaliteti izlaska iz trenutne situacije.
-----------------------------------------------------------
Dulić optimističan, Samardžić zapanjen
Samardžić ocenjuje da su obećanja o kandidaturi Srbije do kraja ove godine i o članstvu do 2012. godine, „najobičnija igrarija” i podseća na to da je još 2004. godine Zoran Živković, tadašnji premijer, rekao da će Srbija ući u EU 2007. godine.
– Prosto me zapanjuje neozbiljnost i bezobrazluk ljudi koji tako zavode građane – kaže Samardžić, koji navodi da ima toliko standarda i normativa koje treba ispuniti u procesu prilagođavanja EU i u pogledu postizanja ekonomske utakmice da je „apsolutno nemoguće” ispuniti rokove o kojima neki govore.
Podsećajući na poruke koje su stigle sa prethodnog samita ministara EU, u kojima je iskazana privrženost evropskoj perspektivi i upućeno ohrabrenje zemljama zapadnog Balkana „da ispune neophodne uslove”, Oliver Dulić pretpostavlja da će slične poruke doći i narednih dana sa Evropskog saveta, kao i da Solunska agenda ostaje na snazi. – Mislim da EU i dalje ne vidi završetak procesa zaokruživanja bez integracije zapadnog Balkana – kaže doskorašnji predsednik srpskog parlamenta.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 19/06/2008]
.jpg)
