Izvor: Kurir, 22.Jan.2012, 07:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BELI MRS I BELA GORA
Napadao je sneg. Gori vatra u kafani - kolibi. Pije se kuvana rakija. Oni koji su dovde noćas stigli ne mogu dalje. Kelnerica kosna.
„Šta joj je?“ pitamo se.
„Kako šta joj je? Nema joj noćas đuvegije koji donosi bijeli mrs“.
„Čuj bijeli mrs!“
Ovde pod planinom kokain zovu bijeli mrs.
Ništa bolje od nacionalne priče u dubokoj noći kraj ognjišta.
„Majka ti Srpkinja, otac ti Srbin, đed Srbin, a ti Crnogorac. Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << to?“
Oteže se priča, nikad joj kraja.
Tek Miraš zove kuma iz Kinološkog saveza:
„Alo, kume“, viče Miraš na mobilni. „Znaš, kume, onog mog šarplaninca hoće da bude terijer. To je sad u modi.“
„Kako terijer?“
„I po muškoj i po ženskoj liniji šarplaninac, ali se oseća ko terijer. Pa bi nekako da mu nabavim biljetu.“
Ućutali Crnogorci, a Nikolaidis umjesto njih zbori.
Gde su ga samo nabavili. Onakvu glavu. Kakav predsjednik takav i savetnik. Iz čuvenog plemena Nikolaidisa. Što su se istakli na fundunu i na Vučji jaz, a na Mojkovačkoj bici da ne govorimo.
Tužna je i pretužna Crna Gora za one koji se Srbom osećaju.
Žali mi se prijatelj, čitav skandal u školi nastao. Tražili su da deca kupe sveske na kojim je na naslovnoj strani napisano „crnogorski jezik“.
Pošto nije hteo da mu dete nosi tablju sa natpisom „crnogorski jezik“, ispao belaj. Veliki belaj. Zaludu je fotokopirao prošlogodišnju koricu „Maternji jezik“, ne može više ni maternji, mora crnogorski.
Dok se narod Nikolaidisom zabavlja, ispod vode krupnije se igre vode.
U svakom slučaju, ima jedna korisna stvar zbog koje će mnogi srpski književni i kulturni poslenici biti zahvalni Nikolaidisu.
A to je naravno odlazak Sretena Ugričića.
Sve može da vlast uredi, ali ne može narod na silu da natera koga će čitati. Osim ako ta književna sila nije Sreten Ugričić. Godinama je postajala nagrada narodne biblioteke za najčitaniju knjigu. Tu nagradu Ugričić je pretvorio u nagradu za Najbolju najčitaniju da bi je mogao dodeliti njegovoj ekselenciji Svetislavu, koji se baš nekom čitanošću ne može pohvaliti.
