Izvor: Mondo, 19.Nov.2014, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aranžman sa MMF-om će stabilizovati dinar
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Veselin Pješčić ocenio je danas da će aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) doprineti stabilizaciji kursa dinara.
Foto: Foto ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock
"Očekujemo da će zaključvanje aranžmana s MMF-om svakako doprineti stabilizaciji deviznog tržišta, i to pre svega po osnovu verifikacije kredibilne ekonomske politike Vlade Srbije, koja bi trebalo da dorinese stranim direktnim investicijama", >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << rekao je Pješčić na predstavljanje izveštaja o inflaciji za novembar 2014. godine.
Kako je istakao, na stabilizaciju kursa dinara delovaće i mere fiskalne konsolidacije, koje će usled smanjenje agregatne tražnje, uticati na smanjenje uvoza, što bi trebalo da donese smanjenju deprecijacijskih pritisaka.
Dinar je u poslednjih mesec dana prema evru oslabio za 0,8 odsto, a od pocetka godine za 4,8 procenata, tako da jedan evro danas vredi 120,4385 dinara. Centralna banka je u perodu jul-oktobar na međubankarskom deviznom tržištu prodala 365 miliona evra.
"Nša intervencija na deviznom tržištu danas i porethodnih dana nije usmerena da spreči slabljenje dinara, niti da zaustavi taj proces, već da spreči prerkomerne dnevne oscilacije kursa dinara koji može da donese i kaptalne gibitke i kapitalne dobitke kod finansijskih transaktora", rekao je Pješčić.
Motiv intervencija u ovom trenutku je, dodao je viceguverner NBS, da se obezbedi stabilnost na deviznom tržišti i očuva finansijska stabilnost sistema, dodajući da ostvarena deprecijacija nikako ne ugrožava osnovni cilj - stabilnost cena.
Prema njegovim rečima, od sredine ove godine postoje latentni depresijacijski pritisci na kurs dinara koji su posledica pogoršanja makroekonomskih performansi, pre svega proširenja deficit trgovinskog računa do kojeg je došlo usled efekata poplava i povećanog uvoza energenata i smanjenog izvoza.
Prema projekcijama NBS deficit tekućeg računa u ovoj godini biće oko šest odsto bruto domaćeg proizvoda, a kako je istakao Pješcić u idućoj će biti oko pet odsto i biće najvećim delom finasiran prilivom stranih diretnih investicija, koje su pojektovane na oko 1,4 milijardi evra.
Pješčić je istakao da je prustan i odliv kapitala preko dividenti steranim akcionarima, koji je u trećem kvartalu iznosio oko 85 miliona evra, dok se iščekuje da u četvrtom kvartalu bude otprilike dvostruko veći.
"Taj iznos će biti viši zbog prirode samih odluka akcionara koji su u poslednjem kvartalu koncentrisali isplatu dividenti većinskim vlasnicima u inostranstvu", objasnio je viceguverner NBS.
Kako je istakao, devize za isplatu dividendi su kupovani dinarima koje su ta preduzeća i banke ostvarile poslovanjem na srpskom tržištu i to je "sasvim legitimno i legalno".
"Tu ništa nije sporno, samo što u uslovima nedovoljno razvijenog deviznog tržišta povećana jednokratna tražnja za devizama izaziva značajan pomeranja u pogledu kretanja kursa", rekao je viceguverner NBS Veselin Pješčić.
