Izvor: Blic, 28.Feb.2013, 20:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aflatoksina će u Srbiji biti sve više zbog klimatskih promena
Rizik od toksičnih materija u hrani uvek postoji, ali mi pokušavamo da ga svedemo na najmanju moguću meru, izjavio je FoNetu direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje doktor Slobodan Tošović.
Rizik se procenjuje na osnovu toga koliko se pojede ili popije nečega, kakvi su socijalni uslovi u nekoj državi i da li nešto može da se kontroliše, rekao je Tošović i dodao da se u tom smislu govori o prihvatljivom riziku.
Prema njegovim rečima, problem sa aflatoksinima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je njegova kancerogenost.
Kada su kancerogene materije u pitanju, pogotovo kancerogeni kao aflatoksin, praktično i najmanje koncentracije mogu u ponovljenim uzimanjima da dovedu do
kancera, rekao je on.
Zato mi veoma vodimo računa da bude što manje aflatoksina u bilo kojoj hrani, rekao je Tošović.
Tošović je istakao da aflatoksina ima i po tri puta više u nekim mlečnim proizvodima nego u samom mleku, ali je dodao da u nekim od njih, kao što je jogurt, ima mnogo manjih koncentracija.
Što se tiče mesa, aflatoksinima nije karakteristika da se vezuju za mišiće, odnosno onaj deo mesa koji mi najviše jedemo, kazao je Tošović.
Ono gde ga uvek ima i gde je EU povećala koncentracije, jer nije bilo moguće da se ispoštuju standardi, a procena je da je rizik veoma mali, je koštunjavo voće, pogotovo zrnasto, kao što su pistaći ili kikiriki, rekao je Tošović.
On je objasnio da aflatoksin ne može da se eliminiše jer je prirodni sastojak, pogotovo u odredjenim klimatskim uslovima, dodajući da će se on sve više javljati i u Srbiji zbog klimatskih promena.
Tošović kaže da je nekada aflatoksin bio karakterističan za zemlje između 40 stepeni severne i južne geografske širine i van tog područja ga nije mnogo bilo.
Mnoge zemlje su odredile veoma nisku normu baš zato što nisu imale aflatoksine, ali je pitanje šta će se u perspektivi dešavati. Trenutno nije lako osloboditi se aflatoksina i zbog temperature i zbog velike vlažnosti, ali i zbog mnogih drugih faktora, ukazao je Tošović.
On je objasnio da su aflatoksini organske hemikalije koje nastaju kao produkt rada gljivica.
Mi sada govorimo najviše o aflatoksinu B1 kao najtoksičnijim i aflatoksinu N1 koji se javlja u mleku i proizvod je razgradnje B1 u životinjama, objasnio je Tošović i istakao da životinje uzimaju preko hrane aflatoksin B1, menjaju ga i dobija se N1 koji je manje otrovan i kancerogen od B1.
Pročitajte još "Genijalno" rešenje ministra Kneževića za aflatoksin: Dozvoljena granica će biti 0,5 a ne 0,05 mikrograma DS: Na mleko staviti oznaku Bugarski: Proizvođačima mleka olakšan posao Spor stručnjaka Vojvodine i Srbije oko dozvoljenog nivoa aflatoksina Zabranjen promet mleka sa 27 farmi i 46 gazdinstava
Povezane vesti: DS: Na mleko staviti oznaku "opasno za decu" Bugarski: Proizvođačima mleka olakšan posao Spor stručnjaka Vojvodine i Srbije oko dozvoljenog nivoa aflatoksina Zabranjen promet mleka sa 27 farmi i 46 gazdinstava Ministri iz regiona 5. marta u Beogradu o ispravnosti hrane
.jpg)
