Izvor: Kurir, 03.Jun.2010, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ARANĐELOVAC NEMA SVOJ SUVENIR
Aranđelovac nema svoj suvenir, iako se diči slavnom istorijom i ličnostima kao što su bili Karađorđe, knjaz Miloš i državnik Garašanin
ARANĐELOVAC - Grad burne istorije nema svoj ni kamenčić koji može da prodaje turistima iz Srbije i sveta! Simboli Aranđelovca su Karađorđe i knjaz Miloš Obrenović, državnik Ilija Garašanin, pećina Risovača, hotel „Staro zdanje", spomen-kosturnica, pisac Svetolik Ranković, zatim Pavle Bakić, poslednji srpski despot, najstarija >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << vinogradarska zadruga u Srbiji, kamenolom Venčac, smotra umetnosti Mermer i zvuci...
- Suvenir je samo naizgled sitnica, ali on ima svoju vrednost. Svako ko se ozbiljno bavi turizmom mora suveniru dati značaj ravan kvalitetnom smeštaju i usluzi - kaže Dragan Todorović, direktor aranđelovačkog hotela „Izvor".
On najavljuje da će neke skulpture koje su nastale tokom smotre Mermer i zvuci izraditi u minijaturi i prigodno upakovane, sa odgovarajućom deklaracijom, poklanjati svakom gostu „Izvora".
Od desetak štandova u parku Bukovičke banje, samo na jednom može se naći suvenir nastao ovde i sa ovdašnjim motivima. Rada Šura ima svoju proizvodnju keramike. Na njenom štandu nalaze se ćupovi, vaze, opanci, ikone, minijatura Šumadinca i šumadijske kuće...
- Trudim se da sve što izradim bude po ideji ili motivu ovog kraja. Nudili smo saradnju ovdašnjoj Turističkoj organizaciji, ali oni za to nisu zainteresovani. Mnogo lakše sarađujemo s drugima, na primer za sabor u Guči radimo nekoliko suvenira. Turizam je ovde pao na niske grane, skoro da je zamro, pa su najčešći kupci đaci na ekskurzijama, a oni više traže ovu kinesku bižuteriju koja je jeftina - komentariše Šura.
Nekadašnji direktor aranđelovačke Turističke organizacije Radovan Arsenijević kaže da je pokušavao da okupi zanatlije i napravi suvenir grada, ali nije uspeo u tome.
- Mnogo je radnika iz „Šamota" i „Elektroporcelana" ostalo bez posla, a oni su se upravo bavili keramikom. Treba im pomoći, organizovati ih da počnu da se bave izradom suvenira Aranđelovca. Iako je naša opština prestonica gline i mermera, ovde ne možete da kupite ukrasni predmet od mermera ili bistu Karađorđa, knjaza, Garašanina... - naglašava Arsenijević.
U aktuelnom rukovodstvu Turističke organizacije u Aranđelovcu niko nije želeo da priča o suvenirima.
Mikiša Mihailović
Nemačka reklama na srpskom kamenu
Osamdesetih godina u aranđelovačkoj konfekciji „Rudnik" boravio je predstavnik jednog poslovnog partnera iz Nemačke. Kada je ugledao skulpturu Caje Rasojičića, koja je krasila krug ove firme, poželeo je da vidi Venčački kamenolom. Nekoliko dana potom zamolio je domaćine da mu nabave stotinak uglačanih mermernih pločica, koje je poneo u Nemačku.
Kada je posle mesec dana ponovo došao u Aranđelovac, domaćinima je poklonio nekoliko tih pločica, lepo upakovanih, a na njima je samo odštampao ime svoje firme „Ajnhorn". Ovi suveniri služe kao držači za papir. Inače, ta firma je tada imala oko 300 ekskluzivnih butika od Španije do Finske i ove pločice deljene su i u njima.
