Izvor: B92, 01.Feb.2019, 10:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliki brat iz vedra neba: Da li Beograd dobija 1.000 kamera i šta to znači

Ministar Stefanović najavio je da će Beograd dobiti 1.000 kamera za video nadzor, a koje će imati softvere za prepoznavanje lica. Šta to znači za građane?

Usred burnih debata širom sveta o tananoj - i sve tanjoj - liniji između bezbednosti i privatnosti, stižu najave da bi Beograd mogao da zaliči na grad iz serije "Crno ogledalo".

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najavio je da će policija u naredne dve godine u Beogradu, na 800 lokacija, instalirati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1.000 kamera za video nadzor.

Kako je rekao, te kamere će "doprineti većoj bezbednosti građana i bržem otkrivanju krivičnih dela".

Međutim, pojedini su odmah pomislili na "1984" Džordža Orvela i mučenog Vinstona Smita, kog posmatraju 24/7, a koji bi tako voleo da bude buntovnik.

Stefanović je naveo i da će te kamere imati softvere za prepoznavanje lica i registarskih tablica, piše agencija Fonet.

"To automatsko prepoznavanje lica je u principu najozbiljniji problem", kaže za BBC na srpskom Vladan Joler iz Šer fondacije koja se, između ostalog, bavi i digitalnom bezbednošću.

"Ako se iza svega nalazi čovek, to je i dalje neka vrsta nagledanja, ali ne toliko masovnog, jer je organičeno brojem ljudi koji to mogu da procesuiraju.

"Međutim, ako to radi softver baziran na neuronskim mrežama i veštačkoj inteligenciji, onda vas prate baš u svakom momentu - sa jedne kameru, na drugu, treću i tako dalje, a sve završava u određenim bazama podataka, što je problem", ističe Joler.

Svetski šampioni u motrenju na građane su London i Peking, u kojima nekoliko stotina hiljada kamera pokrivaju svaki pedalj grada.

Stefanović najavljuje nešto slično.

"Neće biti značajnije ulice, ulaza ili prolaza između zgrada koji neće biti pokriven kamerama - znaćemo iz kog ulaza i zgrade je počinilac došao, iz kojeg automobila", izjavio je ministar policije.

Kako kaže, to će doprineti svesti kriminalaca da će biti uhvaćeni.

U glavnom gradu Srbije već postoje kamere za nadzor, ali one trenutno isključivo paze na saobraćaj.

Ima ih na Brankovom mostu, Bulevaru Nikole Tesle, u Jurija Gagarina, Bulevaru despota Stefana i još desetak mesta, pa ukoliko pređete preko pune linije ili prekoračite brzinu, na kućnu adresu vas poseti kazna.

O kamerama na beogradskim ulicama se dosta pričalo krajem 2017. i početkom 2018. godine, kada je u javnosti bilo dosta oprečnih informacija, zbog kojih je nastala prava konfuzija.

Mediji su tada preneli da je grad dobio 32 nove kamere za nadzor saobraćaja, ali nije bilo jasno ko ih je postavio, jer su to negirali i grad i MUP.

Misteriju je nešto kasnije razjasnio ministar Stefanović, rekavši da je kamere postavio MUP - ali da je reč samo o novim verzijama, na mestima starih.

MUP je propustio da pre instalacije kamera na adekvatan način obavesti javnost o tome, utvrdio je nešto kasnije bivši Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja Rodoljub Šabić.

"Taj propust, uz novinske napise i kontradiktorne izjave funkcionera, izazvao je nepotrebnu uznemirenost građana", izjavio je tada Šabić.

U međuvremenu je tadašnji gradski menadžer, a sada zamenik gradonačelnika, Goran Vesić izjavio da nova Strategija za bezbednost saobraćaja do 2020. obuhvata postavljanje novih 60 kamera na gradskim ulicama.

Kamere na beogradskim ulicama zaista deluju na vozače koji smanje brzinu - barem dok ne skrenu iza ćoška, van domašaja objektiva.

Međutim, postavlja se pitanje koliko bi kamere koje je ministar Stefanović najavio zaista uticale na veću bezbednost građana.

Đorđević kaže da je u Velikoj Britaniji zbog kamera zaista došlo do smanjenja broja krivičnih dela - ali ne svih.

"Uglavnom se tu radi o krađama automobila i sličnim stvarima, čiji je broj manji jer ljudi znaju da ih snimaju.

"Međutim, nije bilo manje seksualnih krivičnih dela ili onih koja imaju veze sa drogom", ističe Đorđević.

Kako kaže, efikasnost je opet pitanje lokacija na kojima će kamere biti.

"To je najvažnije, da se znaju lokacije i da su adekvatno urađeni svi mehanizmi zaštite privatnosti".

Jedno od glavnih pitanja savremenog čovečanstva jeste upravo ta - više puta pređena - granica između bezbednosti i privatnosti ljudi.

Najpoznatiji akter takvog slučaja je američka Nacionalna sigurnosna agencija, koja je dugo bez sudskog naloga prisluškivala građane, a sve u sklopu navodne borbe protiv terorizma.

Ništa drugačije nije sa kamerama u javnom prostoru, koje su tema brojnih teorija zavera, beletristike i TV serija i filmova.

Tako se, na primer, u jednoj epizodi serije "Dosije iks", Molder i Skali bore protiv satelita koji se naljutio na ljudski rod i prati ih preko bezbednosnih kamera.

Da stvarnost danas prevazilazi fikciju pokazuju i primeri iz Kine, gde rade na sistemu "kreditnog skora", koji neodoljivo liči na neki zaplet iz "Crnog ogledala".

Reč je o sistemu preko kojeg građani dobijaju ili gube poene - kredite - a kojim se na neki način meri društvena reputacija.

Za sve se koriste kamere za javni nadzor.

"Ti poeni potom utiču na to da li ćete dobiti posao, što je vrlo ozbiljan problem... Postoje situacije tamo u kojima, na primer, to kako ste prešli ulicu utiče na poene koje dobijate", kaže Joler.

"Sve to je korak ka toj nekoj državi kontrole koja se obavlja putem algoritama i veštačke inteligecenije".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Veliki Brat

Nastavak na B92...

Luftika.rs: Mislili ste da živimo u „Velikom bratu“, a država nam tek sprema ono najgore