Izvor: Politika, 28.Sep.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki Brat i na internetu
Američke tajne službe traže da se nove tehnologije prilagode njihovim potrebama za prisluškivanjem
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. septembra – Umesto telefonom, ljudi sve više komuniciraju uz pomoć novih internet tehnologija: danas već klasičnim i-mejlovima, ali i „skajpom” i sličnim servisima koji, koristeći veliku infrastrukturu globalne računarske mreže, uspostavljaju direktnu komunikaciju između računara, zaobilazeći operatere. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
To u velikoj meri otežava prisluškivanje, pa američke bezbednosne službe traže da se promene zakoni tako što će operateri biti u obavezi da svoje sisteme preurede tako da nacionalnom „Velikom bratu”, tajnim službama, tehnički omoguće (zakonito, po sudskom nalogu) prisluškivanje svake od ovih komunikacija, i to u momentu kad se ukaže potreba za tim.
U toku je, kako piše ovdašnja štampa, priprema odgovarajućeg zakona, koji bi u kongresnu proceduru ušao početkom iduće godine. Ova najava je međutim već izazvala uzbunu među braniocima ljudskih prava, koji ukazuju da će na ovaj način biti ponovo narušena ravnoteža između potreba bezbednosti i prava građana na privatnost.
Namera je da svaki komunikacioni sistem obavezno poseduje „zadnja vrata”, kroz koja službe mogu da zavire u lične komunikacije, uključujući tu i one šifrovane koje danas obezbeđuju neki mobilni operateri, kao što je kanadski RIM, čiji su mobilni telefoni ovde veoma popularni i uglavnom korišćeni od strane vladinih službenika i biznismena.
Tako nešto će morati da naknadno u svoj sistem ugradi i „skajp”, globalno sve popularniji servis preko koga iz bilo kog kraja sveta može besplatno da se razgovara uz pomoć kompjutera, ili da se uspostavlja telefonska veza po višestruko nižoj ceni od klasične telefonije.
Opciju za presretanje komunikacija moraće da ugradi i najpopularniji svetski sistem za „društveno povezivanje” „Fejsbuk”, koji je nedavno premašio brojku od pola milijarde korisnika iz celog sveta.
FBI i druge službe smatraju da je ovo neophodno da bi valjano obavljale svoje zakonom definisane poslove, što sada, kako obrazlažu, zbog brzog razvoja novih tehnologija, nisu u stanju. Kažu da ponekad proteknu meseci pre nego što je neki operater u stanju da im tehnički obezbedi da zaviruju u tuđu prepisku ili prisluškuju razgovore, što, prema njima, ugrožava nacionalnu bezbednost.
Suprotan tabor međutim na ovo gleda iz drugog ugla, ukazujući ne samo na novu invaziju na građansku privatnost, nego i na posrednu, ali ništa manju štetu koju bi ove promene mogle da izazovu. Reč je pre svega o ugrožavanju „fundamentalnih elemenata internet revolucije”, kako poručuju iz ovdašnjeg Centra za demokratiju i tehnologiju: decentralizovanosti svetske računarske mreže i njene otvorenosti za inovacije. „Oni u osnovi žele da sat vrate unazad i obezbede da internet servisi funkcionišu na istom principu po kojem je funkcionisao telefonski sistem”, citiran je potpredsednik ovog centra Džejms Dempsi.
Ako se, naime, najavljeni zahtevi ozakone, svi programeri će unapred morati da ugrađuju opcije prisluškivanja, što će po nekim stručnim mišljenjima olakšati posao i hakerima, onima koji neovlašćeno upadaju u kompjuterske sisteme i prisluškuju komunikacije, često i za kriminalne radnje.
Ukazuje se i na potencijalnu opasnost da se ova opcija koristi i u „sajber ratu” protiv Amerike, od strane neprijateljskih država ili organizacija. „Ovaj predlog je mera koja je drastično protiv privatnosti, protiv bezbednosti i protiv inovacija – to je rešenje koje priziva problem”, ocenjuje Kevin Benkston, advokat „Fondacije elektronskih granica”, međunarodne neprofitne organizacije za zaštitu digitalnih prava.
Mark Rotenberg, direktor Centra za elektronsku privatnost, neprofitne istraživačke grupe iz Vašingtona, izjavio je za „Volstrit džornal” da bi svaka ekspanzija već postojećih ovlašćenja tajnih službi predstavljala „uzurpiranje vlasti”. „Ovo nije rat protiv terorizma, to je rat protiv tehnologije... Obaveštajna zajednica nikad nije imala veće mogućnosti da prikuplja podatke i njihova tvrdnja da ne mogu da obavljaju svoj posao nema nikakvog osnova”, smatra ovaj stručnjak.
Rovovi su očigledno iskopani, prve salve ispaljene, pa ostaje da se vidi čiji će argumenti na kraju prevladati.
Milan Mišić
objavljeno: 29.09.2010.
