Izvor: Blic, 14.Okt.2009, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Projektovao hotel u svemiru
Projektant kuće i enterijera "Velikog brata”, arhitekta Žolt Ivanovič iz Novog Sada s projektom hotela u svemiru zvanično je postao prvi svemirski arhitekta na svetu. Ovo je ocena stručne komisije, profesora arhitekture na Beogradskom univerzitetu i njegovog mentora dr Radomira Stopića, pred kojima je Ivanovič odbranio diplomski rad na tu temu "Hotel-satelit u zemljinoj orbiti”.
- Davnašnji san >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mi je bio je da projektujem takav hotel. Iako su me mnogi odvraćali od te zamisli, ipak nisam odustao. Više godina sam prikupljao podatke po internetu iz različitih knjiga i časopisa. Stupio sam u kontakt sa jednim profesorom iz Amerike našeg porekla, koji je 40-ih diplomirao u Beogradu i preselio se u SAD gde je za NASA radio projekte vezane za život u vanzemaljskim uslovima - priča za "Blic” Ivanovič.
Prema njegovom diplomskom radu, objavljenom u stručnoj literaturi kao naučni rad, stanica sa svemirskim hotelom bi se nalazila na visini od oko 380 kilometara, s tim da bi prozori soba uvek bili okrenuti ka Zemlji, a kolektori prema Suncu. Prečnik hotela je oko 12 metara, a ima pet nivoa, 12 soba za goste i sobe i prostorije za osoblje sa svim propratnim sadržajima pravog ovozemaljskog hotela.
- Spoljni izgled hotela ovde je sasvim u drugom planu, pošto su jako retki prolaznici koji bi na to obraćali pažnju - objašnjava kroz smeh Ivanovič, dodajući da su ostali sadržaji ipak morali biti prilagođeni uslovima života u bestežinskom stanju.
Ovaj projekat ima niz zanimljivih rešenja. Čovek se po tom hotelu kreće pomoću ruku i nogu, odgurivanjem, i taj prostor mora da bude zaobljen i opremljen hvataljkama. Sve se prebacuje u trodimenzionalni kontekst - kaže Ivanovič.
Prema nekim procenama, jednonedeljni boravak u svemirskom hotelu koštao bi oko dva miliona dolara.
- Mislim da bi bilo ljudi koji to sebi mogu da priušte, jer ipak je to jedinstvena prilika za "šetnju” po svemiru. Čak je ovim projektom predviđen jedan od zabavnih sadržaja hotela, a to je šetnja svemirom. Šetače bi mehanička ruka "iznela” van hotela u svemir da uživaju u pogledu - kaže Ivanovič.
Na osnovu ekonomskog istraživanja tržišta koje je sproveo Ekonomski univerzitet u Torontu u saradnji sa Tokijskim univerzitetom uz podršku Nacionalne aerosvemirske laboratorije Japana, u SAD, Kanadi i Japanu 1995. godine otkrilo se da više od 70 odsto ispitanika mlađih od 60 godina želi da poseti svemir. Ovo istraživanje pokazalo je da bi na osnovu ovolike potražnje cena za put u zemljinu orbitu mogla bi da bude oko 20.000 dolara po osobi.
Saradnja sa Titovim arhitektom
Višemesečno lutanje u iznalaženju rešenja Žolta je usmereno na pravi put kada je naleteo na novinski tekst o arhitekti Ranku Bonu, prvom jugoslovenskom arhitekti koji je diplomirao na projektu o stanovanju pod vodom. Taj rad je Bonu bio preporuka pa je jedno vreme radio i kao zvanični arhitekta Josipa Broza. U konsultacijama s njim, Žoltu su sinule mnoge ideje u vezi sa njegovim svemirskim hotelom.
- U bezvazdušnom prostoru najveći problem je voda iz koje dobijamo kiseonik - objašnjava Ivanovič. - Tu će važiti model koji se primenjuje na međunarodnoj svemirskoj stanici - da se reciklira 90 odsto vode koja na razne načine izlazi iz organizma. Bazen na vrhu hotela, naravno, ne bi služio za plivanje, već kao rezervoar.
