Izvor: Blic, 20.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paraglajding je moja strast
Prošle su tri godine od kada je pijanista Ivan Ljuba svojom spontanošću, iskrenošću i inteligencijom uspeo da osvoji publiku širom Srbije i pobedi u prvom serijalu „Velikog brata”. Za ove duge tri godine o Ivanu se malo znalo, povremeno bi organizovao neki koncert, ali o tome gde je i šta radi nije bilo ni reči. Ivana smo sreli vrelog majskog dana. Poslednji put kada smo pričali civilno je služio vojsku u Filharmoniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i tek je bio diplomirao. Sada je ovo neki drugi Ivan - radi kao profesor u nižoj muzičkoj školi, planira koncertnu turneju, a opušta ga letenje paraglajdingom, što je u poslednjih godinu dana postala njegova strast.
Ivan nije promenio neke stare navike, te je na intervju došao na biciklu. Ivan je toliko toga imao da nam ispriča i počeo je od najzanimljivijeg dela - paraglajdinga. Već godinu i po dana on trenira ovaj sport u Aero-klubu „Jat”.
- Ceo život sanjam da letim. Oduvek mi je letenje bilo u snovima. Stalno sam razmišljao o tome. Prosto, imaš ljude koji su letači i one koji to nisu. Uvek mi je bila želja da se odvojim od zemlje. I sada sam ispunio taj san. Prolazio sam ulicom i tada me je presrela jedna Milica (kasnije je postala i pobednica svetskog prvenstva u preciznom sletanju u paraglajdingu) koja mi je rekla da je čula da bih ja voleo da letim, da se bavim paraglajdingom i tada mi je dala broj instruktora Voje. Tri meseca nisam imao hrabrosti da pozovem. Šta ako samo ispunim svoj san i to bude to? Preplitao se tu i strah od visine. A onda sam prelomio. Bio sam najveća kukavica u klubu (smeh). Zamislite situaciju - ispred vas je provalija od trista metara, a vi treba da se bacite u nju. Prvih deset puta dok sam leteo sa vršačke kule, odakle učestalo i letimo, bio mi je isti osećaj - strah - ne krije Ivan.
- Najveći užitak je letenje uz zemlju. Kada si visoko, nemaš osećaj da se krećeš - sve ispred tebe je samo nepomična slika. A ovako, priroda, drveće, ljudi, životinje su ispod tebe, prolaze, a ti ih vidiš iz neke potpuno druge dimenzije - ističe Ivan, koji svaki vikend putuje u Vršac kako bi napravio let bar od pet minuta.
Naravno, od muzike nije odustao.
- Moja profesorka klavira Olga Jovanović je ceo život sanjala da leti. Sada mogu da se pohvalim da mogu da realizujem njen i svoj san. Letenje ima veze sa muzikom. Kada sam na koncertu, samo zažmurim i javlja mi se nejasna predstava toga što slušam. To je baš kao letenje. Taj osećaj pokušavam da izazovem sviranjem na koncertima - priča on.
Ivan je početkom ove godine počeo da radi u Muzičkoj školi „Vladimir Đorđević” kao profesor klavira.
- Imam svoje pačiće sa kojima radim. Prava pačija škola (smeh). Učim decu od osam do četrnaest godina. Nisam strog (smeh). Imam učenike koji čim ulete u učionicu stavljaju ruke na klavir i počinju da sviraju sa onom dečjom radošću. To je milina videti. To me ispuni - kaže Ivan kome je trenutno želja da krene na koncertnu turneju, te da sve učestalije svira.
Ivan je prvi koncert imao po izlasku iz „Velikog brata” u Beogradskoj filharmoniji, potom su se nizali koncerti u Šapcu, Smederevu, Subotici" Pre nekoliko nedelja je organizovao koncert u „Guarnerijusu” sa pevačicom Draganom Tomić.
- Voleo bih da objedinim sve - pedagogiju, da muziku izvodim u svim mogućim pravcima - solo, kamernu, sa orkestrom. Da napravim spoj te četiri stvari. Aktuelna je ideja da sa Draganom napravim turneju po Srbiji - Šabac Smederevo, Niš i Novi Sad. To bi bilo super - priča Ivan, koji privatni život čuva.
- Stvari su se složile tek sada, posle ove tri godine od kada sam pobedio u „Velikom bratu”. Sredio sam život, mirnije je, kockice su se složile - sada živim kao odrastao.
Izlasci u Filharmoniju
- Pored časova, svakodn-evno vežbam klavir, pripremam koncerte, a skoro svakog petka izlazim na koncerte Filharmonije, tamo se osećam kao kod kuće. Ne izlazim u klubove, nemam više godina za to. Već sam mator - priča Ivan Ljuba.
Ne gledam „Velikog brata”
Iako je pre tri godine pobedio u rialiti serijalu, Ljuba ne gleda televiziju, pa tako ne prati ni dešavanja u „Velikom bratu”. Kaže da je slava koja je vrtoglavo porasla kada je pobedio sada u odgovarajućoj meri.
- Kada sam pobedio, zadesila me je velika slava i morao sam da se uklopim u tu priču. Morao sam i ja da se menjam shodno situaciji. Stvari su se sada promenile - kada me ljudi sretnu na ulici, znaju me, ali ne znaju odakle. Znaju moje ime, prezime, čime se bavim, onda nagađaju da li me znaju iz kafića, s basketa. Mogu da kažem da je sada idealno. Slava postoji u onoj najboljoj meri - ističe Ivan.
