Izvor: Politika, 29.Mar.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od ispovedaonice do štale
Gleda te „Veliki brat”, zaludno je suprotstavljati se
Sad će da se digne galama. Da se duhovi uzbune, jedni su za, drugi protiv „Farme” ili „Velikog brata”.
Mogu da se povedu, i vode se odranije, sociološke, filozofske, literarne, kafanske, komšijske i druge rasprave o tom fenomenu, ali, tako je kako je.Burna rasprava je neizbežna. Svi će da govore. Niko neće ostati ravnodušan, bar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvesno vreme. Iako tvrde suprotno, većina, zavaljena u fotelju pažljivo prati šta se to zbiva. I to od početka, od toga kako gosti dolaze na farmu i u kuću, kako se ponašaju. Sve je intrigantno, i njihove ispovesti i ispadi.
Možda je to stoga što „ova naša siromašna domovina ne može onima koji u njoj prebivaju da pruži pristojan život”, kako to resko piše u „Životinjskoj farmi” tvorac „Velikog brata”, Džordž Orvel.
Stvari su obrnute. Nije sve kao u romanu „1984”. Umesto „Velikog brata” koji motri, ovde publika prati događaje, više ili manje sporne.
Ljudi radije brinu tuđu brigu, zapostavljajući svoju avliju. Važnije je šta se čuje u ispovedaonici drugih i šta se radi u tuđoj štali.
U „tako bednim životima kakvi su naši”, kako bi rekao opet taj Orvel, pažnja se usredsređuje na zvezde i zvezdice, golišave lepotice, pevačice, voditeljice... Reč imaju skakači uvis, kaskaderi, kuvari. Zašto da ne?
U ovom trenutku, izvesni Ekrem Jevrić poznatiji je nego neki operski pevač,ostavlja dublji utisak nego revnosni govornik u parlamentu ili dosadni pisac, a kamoli zemljoradnik ili vlasnik pašnjaka. Moguće i zbog toga što peva o svakodnevici „kuća–poso, poso–kuća”. Da se osveži pamćenje onima koji su zaboravili, gospodin je na farmi po drugi put, jedan od učesnika televizijskog šoua.
Sudbina je ne samo u ovom poretku da se prati šta rade kriminalci, advokati, ili mladi pevači iz Subotice ili Čačka. Takozvani paparaci odmah potrče da pokažu gde su i šta rade i oni koji su pod istragom, iza rešetaka, ali i njihova rodbina i prijatelji, bez obzira na to da li se radi o bolesti, smrti ili porođaju. U dnu srca, možda se neko zapita i šta bi da se on nađe u sličnoj poziciji.
Frizeri i stilisti su na meti, ali ipak ostaju na marginama. Pogotovo u odnosu na Novaka i Anu.
U žiži interesovanja su političari, posebno ministarke i ministri. I to je razumljivo. Ljudi, kojima je osnovni izvor informacija ta čarobna televizijska kutija, toliko se smatraju bliskim ljudima s „vrha države” da ih ležerno oslovljavaju sa, recimo, Toma, Braca, Ivica, a reč je zapravo o predsedniku Tomislavu Nikoliću, ministru Bratislavu Petkoviću, premijeru Ivici Dačiću, kao da su rođaci i njemu i Čedomiru Jovanoviću ili Mrkonjiću, Velimiru Iliću... To su u ovom trenutku veoma važni ljudi.
Isto kao što je važno da se novi sveti otac papa, bori za napredak, a mogu da se postavljaju uzgredna pitanja kako se on, zapravo, zove, da li Franjo, Franja, Francisko ili Frančesko... Zemljotres na Tajvanu, optužbe za korupciju u zemlji i regionu, suđenje za presecanje predsednikove kolone, stanje u policiji ili mogući bankrot na Kipru mogu da budu uzbudljiva inspiracija koliko i sneg u Kijevu. Već idućeg jutra, kao što se svaka fudbalska utakmica proglašava za meč godine, oživljavaju likovi sa farme ili likovi za koje se veli: „big brother is watching you”... Gleda te „Veliki brat”, zaludno je suprotstavljati se.
Novinar i pisac
Muharem Durić
objavljeno: 29.03.2013.
