Izvor: Večernje novosti, 03.Nov.2013, 10:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

“Oči“ Velikog brata sve vide

AMERIČKI specijalista za kompjutere Maks Piterson, koji pokušava da obelodani zaveru pretvaranja sveta u globalnu policijusku državu, a pošto ga otkrije agent NSA, beži u Moskvu, u holivudskom trileru „Zavera Ešelon“ iz 2009, četiri godine kasnije, deluje pre kao predskazanje nego kao fikcija.Masovno prisluškivanje američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), obelodanjeno zahvaljujući bivšem kompjuterskom specijalisti ove agencije, danas azilantu u Rusiji, Edvardu Snoudenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << šokiralo je svet, posvađalo saveznike i suočilo milione ljudi sa razmerama narušene privatnosti. Globalni špijunski skandal usijao je odnose SAD i nemačko-francuske „osovine“ Evrope, uzdrmavši i „ekskluzivni“ špijunski klub, poznatiji kao „Pet očiju“ ili, rečju, „Ešelon“.Evropska delegacija koja je otputovala u Vašington zahteva ne samo odgovore u vezi sa masovnim američkim špijuniranjem, već i specijalni dogovor, sličan onome između SAD i Britanije, o razmeni obaveštajnih podataka. Potpisan tajno marta 1946, bio je to embrion špijunskog kluba „bez presedana u zapadnom obaveštajnom svetu“.Početkom Hladnog rata, kada je stvorena američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) i britanski Vladin štab za komunikacije, njihov savez postao je okosnica „specijalnog partnerstva“ Vašingtona i Londona tokom Hladnog rata. Priključenjem srodnih službi Kanade, Australije i Novog Zelanda rođen je „klub“ poznat kao „Pet očiju“, ili „Ešelon“. Osnova sporazuma je da dele većinu, ali ipak ne sve, informacije i ne špijuniraju građane druge članice bez dozvole.Stvoren da bi nadgledao vojne i diplomatske komunikacije nekadašnjeg SSSR i istočnoevropskog bloka tokom Hladnog rata, ovaj klub je krajem 20. veka prerastao u „globalni sistem za presretanje privatnih i poslovnih komunikacija“. U izveštaju Evropski parlament 2001. tvrdi da se „Ešelon“ koristi u raznim kontekstima, i da se njime presreću telefonske i internet komunikacije, faksovi... Kontroverze su počele oko gigantskog špijunskog sistema koji je svojevremeno nazvan i „velikim usisivačem komunikacija“.TAJNE LEDI DI NSA poseduje 1.056 stranica poverljivih podataka o britanskoj princezi Dajani, koje ne mogu da se objave jer bi, kako je agencija svojevremeno navela, to „izuzetno teško naškodilo“ nacionalnoj bezbednosti SAD. Zvaničnici su objasnili američkim medijima da bezbednost SAD ne bi bila narušena zbog informacija o Dajani, već zato što bi dokumenti otkrili „izvore i metode“ sakupljanja obaveštajnih podataka.Otkriveno je da su, na zahtev nekadašnje britanske premijerke Margaret Tačer, Kanađani osamdesetih godina prošlog veka špijunirali britanske ministre, da je NSA presretala telefonske razgovore britanske princeze Dajane do tragične pogibije u Parizu sa Dodijem Fajedom 1997. Pojavile su se tvrdnje i da su britanski agenti prisluškivali bivšeg generalnog sekretara UN Kofija Anana, a američki imaju „detaljne biometričke informacije“ njegovog naslednika Ban Ki Muna.Početkom devedesetih NSA je presretala komunikacije evropske avio-kompanije „Erbas“ i saudijskog nacionalnog avio-prevoznika. Nekoliko godina kasnije, kada je iz NSA „procurila“ informacija da su zvaničnici „Erbasa“ podmićivali Saudijce da bi obezbedili ugovor, umesto Evropljana, posao težak šest milijardi dolara dobila je američka kompanija „Mekdonel Daglas“. Pravilo da što se tajna deli sa većim brojem „korisnika“ ona gubi na tajnosti, odvraćalo je do sada pokušaje množenja „očiju“, a broj 28, koliko je članica EU, teško se uklapa u koncepciju. Ipak, globalno nezadovoljstvo špijuniranjem otežalo je i kapke „Pet očiju“.
Pogledaj vesti o: Veliki Brat,   Moskva

Nastavak na Večernje novosti...