Izvor: Politika, 14.Jun.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije Orvel, nego Kafka
Dok su Amerikanci uglavnom ravnodušni na otkriće da su masovno špijunirani, eksperti ih upozoravaju da ne budu naivni
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Prodaja romana „1984.” Džordža Orvela, koji predviđa opšti nadzor države nad građanima i uvodi danas široko prihvaćenu metaforu „Velikog brata”, skočila je početkom ove nedelje za 7.000 odsto, od toga 5.000 odsto samo u najvećoj onlajn knjižari, „Amazonu”. U prošli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponedeljak, kada su otkrića o programu „Prizma” u medijima bila najdetaljnija, tamo je prodato 5.000 primeraka (iako je knjiga na nekim sajtovima dostupna i besplatno).
Objašnjenje je da ljudi žele da shvate širi smisao činjenice da se ono što je još 1949. predvideo britanski klasik, uveliko obistinilo. Orvel je inače u medijima poslednjih dana često prizivan kao prorok, uz kritike pre svega na račun Baraka Obame zbog doprinosa njegove vlade i njenih službi da se ova negativna utopija ostvari.
Denijel Slouv, profesor prava na Univerzitetu „Džordžtaun”, autor knjige „Digitalna ličnost”, smatra međutim da je mnogo adekvatnije neke odgovore potražiti u romanu drugog književnog besmrtnika, u „Procesu” Franca Kafke. Umesto „Velikog brata”, tamo je u glavnoj ulozi pojedinac čija je sudbina u rukama bezličnog birokratskog mehanizma bez nadzora.
Poruka američkog profesora je da nije najbitnija činjenica da se o građanima prikuplja ogromna količina informacija (danas praktično sve što neko radi ostavlja neki digitalni trag koji „usisavaju” kompjuteri Nacionalne bezbednosne agencije), već način kako se ti podaci čuvaju, obrađuju i koriste.
U Kafkinom romanu, pojedinac je pred državom bespomoćan, a reklo bi se da isti osećaj danas imaju i Amerikanci – i ne samo oni.
Istraživanje renomiranog vašingtonskog instituta „Pju” pokazalo je da 62 odsto Amerikanaca smatra da je otkrivanje terorističkih pretnji važnije od očuvanja njihove privatnosti, dakle upravo ono što im je pre neki dan objasnio predsednik Obama.
Ali po profesoru Slouvu, suština problema je što oni nemaju uvid u to šta u svojoj velikoj bazi podataka država poseduje o njima, što za posledicu ima veliku neravnotežu moći između građana i institucija.
To je slikovito objasnio sociolog sa Univerziteta Kalifornije Džejms Rul, tekstom na komentatorskim stranama „Njujork tajmsa”, postavljanjem pitanja: šta je sledeće? Pošto je vlada već investirala milijarde dolara u nove kapacitete za nadzor, i s obzirom na neoročenu prirodu kampanje protiv terorizma, naivno je verovati da će sveopšte špijuniranje u doglednoj budućnosti postati manje. Mnogo je, po njemu, verovatnije, da će biti novih primena i mogućih zloupotreba. „Terorizam jeste zlo”, konstatuje profesor Rul, „ali to su i opasna vožnja automobila, zarazne bolesti, vatreno oružje i štošta još”, što sve u principu može da bude sprečeno analizom „meta podataka” i profilisanjem Amerikanaca na osnovu njih, što bi za krajnji rezultat imalo – kao i u slučaju terorizma – uvođenje principa onemogućavanja kriminalaca pre nego što urade neko krivično delo. Onaj apokaliptički scenario koji je viđen u poznatom filmu „Suvišni izveštaj” („Minority Report”) sa Tomom Kruzom u glavnoj ulozi.
Dr Rul kaže i da se ne treba mnogo uzdati u obećanja vlasti da će se samoobuzdavati i podseća na izjavu legendarnog direktora Ef-Bi-Aja Edgara Huvera pred Kongresom 1931. da će „biti otpušten svaki agent koji prisluškuje”. Nekoliko decenija kasnije svi agenti su međutim bili u „lovu na veštice”, osumnjičene simpatizere komunista, koristeći upravo prisluškivanje, pretrese stanove i druga uglavnom legalno nedozvoljena sredstva.
Uostalom, država, odnosno Obamina vlada, uhvaćena je u laži upravo povodom „Prizme”. U medijima je poslednjih dana mnogo puta reprodukovan dijalog u Senatskom komitetu za obaveštajne poslove iz marta ove godine u kome Džejms Klaper, direktor svih obaveštajnih službi, na direktno pitanje jednog senatora „Da li NSA prikuplja bilo koju vrstu podataka o milionima Amerikanaca?”, odgovorio: „Ne gospodine. Ne svesno. Možda ima slučajeva da možda nešto prikupljaju, ali ne svesno”.
Klaper se sada pravda da „možda nije dao direktan odgovor”. „Pošto na ovo pitanje nije moglo da se odgovori samo sa ’da’ ili ’ne’, ja sam dao najistinitiji ili možda najmanje neistinit odgovor”.
-----------------------------------------------------------
Snouden kvari odnose sa Kinom
Vašington – Glavni akter „Prizme” Edvard Snouden, 29-godišnji informatički tehničar, izašao je na momenat iz „ilegale” u Hong Kongu, saopštavajući da će odande voditi pravnu bitku protiv izručenja američkim vlastima. U intervjuu koji je dao lokalnom dnevniku, izneo je podatak da su SAD od 2009. preduzimale velike hakerske operacije na kineske ciljeve, što, iako nije dokazivo, ruši uverljivost optužbi Vašingtona da su kineski državni hakeri ti koji provaljuju američke državne i tehnološke tajne.
Prema medijskim izveštajima, Snouden postaje neka vrsta heroja u Kini, a prognoze su da bi proces njegovog izručenja mogao da se raznim pravnim začkoljicama (i političkim interesima), razvlači od nekoliko meseci do nekoliko godina.
Milan Mišić
objavljeno: 14.06.2013.
Pogledaj vesti o: Veliki Brat
