Izvor: B92, 30.Jul.2012, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Era Velikog Brata Interneta
Beograd -- Aktivnostima na internetu ostavljamo podatke koji mogu da se zloupotrebe. Gde se nalaziš, šta radiš, za koga glasaš...Odgovori na sva pitanja su na "Fejsbuku".
U današnje vreme više se ne postavljau uobičajena pitanja poput onih "šta si u horoskopu", jer je dovoljno samo da se otvori fejsbuk strana, ukuca ime i prezime tražene osobe i da se istog momenta "na tacni" dobiju svi podaci o toj osobi, pišu Večernje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novosti.
Internet, naročito društvene mreže, doneli su i novi način života. Ali, ulaskom u ovaj virtuelni svet ljudi su celoj planeti na raspolaganje stavili veliki broj ličnih podataka i fotografija, koje mogu i da se zloupotrebe
"Ljudi nisu ni svesni da svakom aktivnošću na internetu ostavljaju podatke o sebi, hteli to ili ne. Svako pretraživanje mreže već dovoljno govori o vama, a dodatno postavljanje i ažuriranje podataka na društvenim mrežama je posebna priča. Jednostavno, ušli smo u eru takozvanog Velikog Brata interneta", objašnjava Milan Kovačević, stručnjak za informacione tehnologije i internet administrator.
Danas takođe nije retka pojava i da poslodavci na "Fejsbuku" proveravaju kandidate za zaposlenje, dok firme preko iste društvene mreže kontrolišu svoje zaposlene. Zato su pojedinci i otvorili duple profile, jedan na kome mogu da dele sa prijateljima slike, i drugi, sterilniji, koji im služi za druženje sa kolegama i šefovima.
I pored toga što informacije koje ostavimo za sobom na internetu ostaju trajno zapisane na raznim serverima, korisnici na društvenim mrežama dobrovoljno daju i svoje najličnije podatke, iako često nisu ni svesni za šta oni mogu da se iskoriste. Tako će "Fejsbuk", čak i ako obrišete profil, sa partnerskim sajtovima nastaviti da prati vaše aktivnosti na internetu!
A koliko bi ljudi trebalo da budu oprezni pri otkrivanju podataka najbolje pokazuje slučaj naših iseljenika u Americi, kojima su vlasti privremeno oduzele starateljstvo nad decom jer su na "Fejsbuku" postavili golišave fotografije mališana dok ih kupaju.
GRađani bi trebalo da paze i ako podižu kredit u banci. Pojedine banke otvaraju fejsbuk naloge potencijalnih klijenata kako bi se uverili da li su pouzdane platiše mesečnih obaveza ili često troše novac po splavovima i letovanjima, što će fotografije na profilu da potvrde ili opovrgnu.
Koliko je dostupnost podataka o svakome uzela maha, najbolje pokazuju slučajevi masovnih ubica - Norvežanina Andresa Brejvika i Amerikanca Džejmsa Holmsa, koji je nedavno počinio masakr na premijeri filma "Betmen". Odmah posle počinjenih zločina mediji su preko fejsbuk profila saznali bukvalno sve o ovim masovnim ubicama, njihove želje i motive.
Holms je čak na jednoj od društvenih mreža na kojoj je imao profil najavio svoj zločin i postavio pitanje ostalima "Hoćete li doći u zatvor da me posetite".
Ko je kriv za Fejsbuk?
Nije mali broj stručnjaka za informacione tehnologije koji uopšte nemaju dileme o tome ko je i zašto pokrenuo "Fejsbuk".
"Još 1998. godine se pojavila vest da je u planu osnivanje centra za prikupljanje informacija o ljudima u SAD, što je ubrzo nespretno zataškano. Zatim se na američkim univerzitetima formiralo nekoliko internih društvenih mreža. Celu priču oko „Fejsbuka“ tada su preuzele vodeće tajne službe, sa timom od 150 vrhunskih IT stručnjaka, psihologa i dizajnera", каžе Kovačević.
On dodaje da je njihov cilj bilo kreiranje mreže koja će u kratkom periodu privući veliki broj ljudi.
"Nema dileme da je jedan od ciljeva 'Fejsbuka' prikupljanje i laka dostupnost podataka o korisnicima ove mreže. Sve priče o tome kako je neki student stvorio takozvanu mrežnu revoluciju su smešne, jer je samo zakup sistema za pokretanje takvog projekta sa velikim centrom podataka preskup", zaključuje Milan Kovačević.
