Izvor: Politika, 23.Nov.2013, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srp i čekić u studiju
Postoji li neka druga leva politika mimo „srpa i čekića”? Ako pogledamo našu današnju političku scenu, teško da možemo zaključiti da postoji
Pre neki dan, potpredsednik LDP Bojan Đurić izrazio je na „Tviteru” (javni je to oblik komunikacije, pa se može prenositi u druge medije) nadu da funkcioneru DS „neće dozvoliti da unese srp i čekić u studio”. Bila je to aluzija na „nesnosnu demagogiju” koje se DS uporno drži, ali i demonstracija novootkrivenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << značaja „ekonomskih razlika” koje su navodno udaljile LDP od DS, a približile ga SNS.
Međutim, odnosi među strankama neće biti tema ovog teksta – već nešto drugo. Kako smo došli do toga da se svaka leva politika etiketira kao unošenje srpa i čekića, simbola tzv. realnog socijalizma, u raspravu? Postoji li neka druga leva politika mimo „srpa i čekića”?
Ako pogledamo našu današnju političku scenu, teško da možemo zaključiti da postoji. Čak ni pomenuta Demokratska stranka koja je optužena za čekićstvo do juče je bila na vlasti i imala je premijera koji je hvalio privatne preduzetnike, govorio kako je privatni vlasnik uvek bolji i slagao se sa ekonomistima koji su pledirali za nastavak „strukturnih reformi”. Bilo je tu i poslovične umerenosti DS-a, ali ne zbog nekih ideoloških primedbi na neoliberalizam, nego zbog „brige za ljude”.
Istu politiku danas nastavljaju i nove vlasti. Prvi potpredsednik vlade kaže kako je „neoliberalni koncept najzdraviji”, ali da se ipak „ne može gaziti preko ljudi”, odgovarajući na pitanje koje eventualne primedbe ima na rad ministra privrede Saše Radulovića, koji je, dakle, optužen za neoliberalizam „bez ljudskog lica”.
O Raduloviću loše misli i bivši ministar privrede – i mnogih drugih stvari – Mlađan Dinkić, koji kaže da je vlada, po njegovom mišljenju, „potpuno promenila kurs”. Ali odatle ne bi trebalo zaključiti da je URS (ili G17 plus) neka leva stranka.
U stvari su i oni klasični neoliberali, koji su se u kampanji zalagali da se sve privatizuje i proda, „najbolje stranim firmama”. Ako ovom spisku dodamo i SPS, koji je deo ove vlade, dolazimo do paradoksa da se za najviše levih poteza zalagao upravo ministar Radulović kada je počeo da insistira na transparentnosti i zdravstvenom osiguranju za sve.
Neoliberalni konsenzus u političkoj klasi, koji eto, navodno, kvari samo Đilasov DS, nešto je što ne treba posebno dokazivati i karakteristika je politike u čitavom svetu. Čak i oni koji izbore dobijaju na levim temama, posle dolaska na vlast najčešće klize u pravcu prihvatanja tzv. strukturnih reformi.
Strukturne reforme bi takođe mogle biti i neke leve reforme ovog sistema, ali one kao da nikome ne padaju na pamet. A danas bi leva politika morala biti daleko od nekadašnjeg srpa i čekića. Savremena leva politika bi, na primer, insistirala na transparentnosti sistema. Odliv javnog novca prema privatnim firmama, koji karakteriše neoliberalni sistem, zahteva, naravno, netransparentnost.
Na levoj strani bi bilo i zalaganje da preduzeća koja imaju strukturni monopol budu izuzeta iz logike uvećanja profita kao primarnog ekonomskog cilja. Leva politika bi takođe stvarala okruženje u kome konsenzus, a ne subordinacija, određuje veći deo društvenih i političkih odluka. Leva politika bi insistirala na uslovima za kvalitetne i demokratske medije. Uopšte, sigurnost, transparentnost, solidarnost, konsenzus i javno dobro inherentno su levi pojmovi i ako nemamo levu politiku, nećemo imati ni ove vrednosti.
Sve ovo nije ništa novo. Danas bi leva politika mogla biti svaka koja se zalaže za vrednosti koje su na jednak način korisne svima, kao što su jednako svima korisni transparentnost, efikasne javne službe, što jeftinije zadovoljenje osnovnih potreba i demokratski javni mediji. Naš problem nije samo to što se svaka leva politika, u doduše neformalnoj komunikaciji, etiketira kao politika „srpa i čekića” nego i to što artikulacija leve politike skoro da ne postoji. Skoro da nema čoveka koji na pitanje šta je danas levo ne bi posle nekoliko minuta pomenuo srp i čekić.
Vladimir Milutinović
objavljeno: 23.11.2013.
Pogledaj vesti o: Twiter, Srpska Napredna Stranka
