Izvor: RTS, 09.Feb.2014, 11:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Erdogan protiv Tvitera

Mediji i javnost nemačkog govornog područja nikako ne izlaze na kraj sa serijom autodestruktivnih poteza koje turski premijer Erdogan vuče od prošlog leta. Poslednji u nizu - zakon o državnoj kontroli interneta. Erdogan sam sebi postavlja nogu, jer ostati van Evrope, za Erdogana nikad nije bila opcija.

Da turski premijer Redžep Tajip Erdogan na svoj način shvata slobodu štampe nije ni do pre nedelju dana bilo sporno. Od prošle srede je međutim i zvanično: "Kao u Kini >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ili Iranu - Erdogan uništava internet", piše nemački FAZ.

"Tviter je kuga", citira švajcarski list Noje ciriher cajtung izjavu turskog premijera. "Turska je sve dalje od evropskih standarada", komentariše minhenski Zidojče cajtung.

Za premijera Erdogana, turski put u Evropu vodi preko šapirografa.

Mediji i javnost nemačkog govornog područja nikako ne izlaze na kraj sa serijom autodestruktivnih poteza koje turski premijer Erdogan vuče od prošlog leta.

Jasno je da velike ljubavi prema "jakom čoveku" na Bosforu nikada nije bilo, ali to svejedno ne objašnjava evropsku zbunjenost pred nizom autogolova koje Erdoganova Partija pravde i napretka u poslednje vreme zabija sama sebi.

Svejedno da li Evropa voli Tursku ili ne, da li se Kontinent u svom kolektivnom sećanju još muči sa istorijskim stereotipom turske pretnje ili ne - EU nikada ne bi smogla snage da uskrati članstvo jednoj zemlji, barem formalno uređenoj po standardizovanoj EU-licenci koja podrazumeva ljudska prava i slobodu medija.

Bez te dve stvari nema slobodnih izbora, bez slobodnih izbora, nema demokratije, a bez demokratije - šta to Turska hoće od Evropske unije osim eventualno pozitivne trgovinske bilanse?

Zidojče cajtung stoga postavlja retoričko pitanje: Zašto Erdogan dobrovoljno otežava posao svima koji još uopšte veruju u ulazak Turske u EU. Zašto sam sebi postavlja nogu, uskraćujući to zadovoljstvo onim evropskim diplomatskim kružocima u kojima se i inače zagovara distanca prema Ankari.

Posebo zbunjuje činjenica da turski parlament donosi zakon o direktnoj državnoj kontroli interneta samo dan nakon što je premijer Erdogan u poseti Berlinu rezolutno podsetio nemačku kancelarku Angelu Merkel da Evropska unija ne može bez Turske - da je Uniji potrebna ekonomska i vojna snaga Turske.

Zaustavite Rojters!

Iako čitav region gori ili barem tinja, turski premijer i dalje smatra da je virtuelna realnost interneta opasnija od prave realnosti. "Erdogan je zatvorio već nekoliko stotina elektronskih adresa", konstatuje Noje ciriher cajtung.

Znači li to da bi se u regionu kojim već kruže milioni izbeglica, uskoro mogle pojaviti i izbeglice iz turskih internet-kafića? I ko bi bio spreman da ih preuzme?

Austrijski dnevnik Prese prenosi izjavu profesora prava sa istanbulskog Bilgi-Univerziteta Jamana Akdeniza, kako se turski medijski prostor "već susreće sa državnim nadzorom orvelovskih razmera".

Od kako je 2002. godine preuzela vlast u Turskoj, Erdoganova Partija pravde i napretka često i po navici diže barikade po elektronskom auto-putu koji je svet pretvorio globalno selo - s tom razlikom da državnoj telekomunikacionoj agenciji TIB sada više neće biti potrebna ni odluka suda da bi blokirala nepoćudne izvore.

Pre nego što zaista stupi na snagu, zakon bi morao biti potvrđen i od strane predsednika Abdulaha Gula, koji s Erdoganom deli isto partijsko članstvo, ali se istovremeno sve više distancira od premijera, slično kao i liberalni islamski propovednik Muhamed Gulen iz američkog egzila.

Erdoganov povik "Zustavite internet!" samo je zakasneli eho starog Titovog naređenja "Zaustavite Reuters!".

Zvanično, Erdogan objašnjava ideju zakona kao odbranu žena, dece i ostalih pristojnih kategorija od "mogućih prljavih sadržaja" koji zagađuju globalni informacijski auto-put, ali domaći kritičari i evropski mediji imaju drugo objašnjenje.

Nemački i austrijski mediji su jedinstveni u oceni da je ograničenje slobode interneta samo još jedan, vrlo bitan instrument, kojim se premijer Erdogan obračunava sa virtuozom elektronskog autoputa, Muhamedom Gulenom.

Sudije da se ne drže zakona ko pijan plota

Evropu zbunjuje i energija s kojom turska vlada provodi čistke u sudstvu i policiji, uz Erdoganovu izjavu od pre nekoliko dana - za koju opet Tito drži idejnu-licencu - da "sudije moraju voditi računa i o drugim stvarima, a ne samo o zakonu".

Svi oni koji su se do sada divili turskoj snazi, pozivali su se na ekonomski uspeh kojim je Partija pravde i napretka u poslednjih dvanaest godina pretvorila Tursku u regionalnu silu globalnih ambicija.

Ali gledano čak i na taj način, s pozicija platežne političke moći, Turska je pokušavala na sve načine da ubrza svoj ulazak u EU.

Ostati van Evrope, za Erdogana nikad nije bila opcija: Evropska bina je za njega bila i ostala trgovački centar u kome Partija pravde i napretka poseduje neograničeni kredit, bez obzira šta radila kod kuće (i iz kuće!).

Sada se stvar menja - Rejting agencija "Standard end purs" od pre dva dana upozorava Tursku da njene kreditne kartice više nisu tako pouzdane kao što su bile.

Agencija preti Turskoj da bi zbog aktuelnog političkog i ekonomskog položaja mogla "degradirati" bonitet zemlje i sa kategorije "stabilno" spustiti je na „negativno".

"Snižavanje turskog boniteta je sve verovatnije", smatra ta agencija, predviđajući "finansijski i novčani krah pregrejane turske privrede" koji se može dogoditi svakog trenutka.

Od kako je pre nešto više od mesec dana u Turskoj izbio skandal o korupciji u najvišim redovima, vrednost firmi notiranih na berzi smanjila se za ukupno 34 milijardi evra.

U austrijskim medijima prenose se podaci turske Trgovačke komore o negativnom poslovnom trendu na Bosforu. U decembru prošle godine zatvoreno je 130 odsto više firmi nego u mesecu pre toga, dok je broj novih pao za desetinu. Kapital beži iz Turske, nacionalna štampa još uvek samo spekuliše u kojoj visini.

"Korupcija, bekstvo kapitala, erozija lire, povišenje kamata, skupi novac, nasukana privreda, dužnička eksplozija prema inostranstvu - Turska je priterana uza zid", kratko sumira austrijski Virtšaftsblat i zaključuje: "Pritisak na šefa vlade raste".

Visoka Porta i pruska disciplina

Erdogan očito čita neke druge novine. U Berlin je došao prošle nedelje kako bi među turskom dijasporom otvorio izbornu kampanju.

U Turskoj se u martu održavaju lokalni izbori, a u leto prvi direktni izbori za predsednika države (kojeg je do sada biro parlament).

Dijaspora takođe glasa, a ona je, u slučaju Turske, značajna - milion i sedamsto hiljada u Nemačkoj, skoro 600 hiljada u Francuskoj, 400 hiljada u Holandiji i 100 hiljada u Austriji, pri čemu su uračunati samo oni koji poseduju turski pasoš.

Partija pravde i napretka polazi od toga da su to uglavnom njeni birači, među kojima se još nije raširila priča o topljenju "turskog ekonomskog čuda" od pre nekoliko godina, uspostavljenog nakon što su oni morali da krenu u pečalbu u tuđinu.

Usput, Erdogan se nadao da bi dobio povoljniju vest od Angele Merkel u vezi sa turskim EU članstvom, posebno u oblastima kao što su pravosuđe, ljudska prava i sloboda informacija.

Merkelova je ostala nepopustljiva - Turska vodi pregovore s otvorenim krajem, eufemizam za "nema ulaska".

Ko je uživo posmatrao zajednički nastup Angele Merkel i Tajipa Erdogana u Berlinu prošle nedelje, teško se može oteti utisku da to Sultan Abdulahmid II Osmanski negde krajem 19. veka pokušava da razgovara sa nemačkim carem Vilhelmom II.

Problem je, gledano sa pozicije turskog premijera, da Merkelova odbija da bude gurnuta u ulogu Vilhelma II, već se tvrdoglavo otima političkim atavizmima iz vremena kada se Evropa sekla na komade kao torta, šta god o tome privatno mislila.
Pogledaj vesti o: Twiter

Nastavak na RTS...