Izvor: Politika, 30.Maj.2014, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Srebrnina” na poštenoj prodaji
Privatizaciju javnih preduzeća jedni ocenjuju kao rasprodaju državne imovine, dok su drugi uvereni da time skidamo „omče s vrata”
Izjave premijera Aleksandra Vučića, da će vlada početi sa pripremom privatizacije Telekoma „Srbija”, a potom i „Dunav osiguranja”, Aerodroma „Nikola Tesla”…, nisu promakle Evropskoj banci za obnovu i razvoj, čiji je pri čovek Suma Čakrabarti bio ovih dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji. Upućeni tvrde da je EBRD zainteresovana da učestvuje u privatizaciji ovih državnih firmi, ali i EPS-a, „Srbijagasa”, „Elektromreža Srbije”, „Železnica Srbije” i drugih javnih komunalnih preduzeća.
Ova priča se u javnosti doživljava najmanje dvojako. Za jedne je najava konačne rasprodaje preostalog „srpskog porodičnog blaga”, „faktora stabilnosti i nezavisnosti zemlje”. Drugi će posle te najave odahnuti, jer su uvereni da su nam javna i državna preduzeća „omča o vratu”, stecište rasipništva narodnih para i nepotizma.
Stav sadašnjeg premijera Vučića je više nego jasan – privatna svojina je najbolja. Šta, dakle, Srbija dobija privatizacijom javnih preduzeća?
Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da je privatizacija većine preduzeća u državnom vlasništvu nužna mera da se poveća efikasnost privrede i smanje budžetski rashodi. Navodi činjenicu da firme u državnom vlasništvu, uključujući i banke, posluju sa gubicima, a njihovo pokrivanje ide na teret svih poreskih obveznika. Samo za pokrivanje gubitaka malih državnih banaka, država će platiti oko 800 miliona evra, a treba da izmiri i dugovanja „Srbijagasa”, Železare „Smederevo”, „Galenike”, „Železnica Srbije”, beogradskog GSP-a, rudnika „Resavica”...
Arsić je za privatizaciju i svih preduzeća u restrukturiranju i drugih u nadležnosti Agencije za privatizaciju, ali i nekih javnih preduzeća, s izuzetkom državnih monopola.
– Vlada može u celini da privatizuje neka javna preduzeća u relativno kratkom roku, dok je u drugim slučajevima opravdana delimična privatizacija ili liberalizacija delatnosti u kojima ona posluju – smatra Arsić. – Konkretno, vlada bi brzo mogla da proda većinsko vlasništvo u „Telekomu”. Ovo preduzeće solidno posluje, ali njegova vrednost već nekoliko godina opada, što će se nastaviti, pa je prodaja opravdana. U slučaju EPS-a privatizacija u kratkom roku ne bi bila dobro rešenje, jer će njegova vrednost u narednim godinama da raste, ali je moguća njegova delimična privatizacija u kojoj bi učestvovala EBRD, jer bi unapredila njegovu troškovnu efikasnost.
– „Srbijagas” i „Elektromreže” su prirodni monopoli, tako da njihova privatizacija ne bi bila opravdana, tvrdi Arsić. Ako EBRD ima interes da uloži u ova preduzeća, država bi mogla da proda manjinski paket akcija, pod uslovom da ne preuzme obavezu da u budućnosti proda većinski paket. Privatizacija „Dunav osiguranja” i većine državnih banaka je, po njemu, nesporna.
Država će da odluči kad će da proda javna i državna preduzeća, ali je, pre ili kasnije, na red moralo da dođe i ,,porodično blago”, primećuje ekonomista Vladimir Krulj, savetniku„KrebiGavinAndersonu”. EBRD ulaže u kompanije za koje proceni da mogu biti profitabilne. Ona može da im obezbedi bolji menadžment i da finansira razvoj što Srbija ne može da im priušti. Krulj podseća da je EBRD od 2006. manjinski akcionar Komercijalne banke. Njeno poslovanje je znatno unapređeno i ova banka je, u konkurenciji jakih banaka iz inostranstva, jedna od vodećih u Srbiji.
Na opasku da srpska državna i javna preduzeća, zapravo, „privatizuju” državne kompanije drugih zemalja, Krulj ne isključuje potrebu da u strateškim oblastima, kao što su elektroenergetski sistem, železnice i vodoprivreda, Srbija štiti nacionalni interes. Strateškim partnerima se može ustupiti manjinsko vlasništvo, što može da unapredi rad tih kompanija, a država zadržava pravo da donosi strateške odluke.
Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, ne može da se otme utisku da ,,novi premijer, zapravo, nastavlja sa starom ekonomskom politikom”, koja je od 2000. utemeljena na neoliberalnoj paradigmi liberalizacije, deregulacije i privatizacije. Nastaviće se, kaže, sa rasprodajom društvenog i državnog kapitala, a njen rezultat su sadašnje stope nezaposlenosti i siromaštva koje premašuju 24 odsto, budžetski deficit, deficit u spoljno trgovinskoj razmeni, ogroman spoljni javni dug od preko 20,5 milijardi evra, niske zarade, rastući socijalni problemi... Ne veruje da će nas EBRD usrećiti.
Drašković tvrdi da su naše vlasti propustile priliku da profesionalnim i odgovornim upravljanjem sačuvaju i unaprede javna preduzeća, što je nekim državama uspelo. Održiva socijalna i ekonomska politika može se voditi samo ako se vlada ključnim resursima, uz razvoj industrije gde god je to moguće.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 30.05.2014.
Pogledaj vesti o: Telekom Srbija
