Izvor: Politika, 31.Maj.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez žurbe s prodajom „Telekoma”
Rđavo iskustvo s prethodnom privatizacijom, nesmanjena kriza kod nas i u svetu nisu preporuka za iznošenje te firme na pazar
Posle informacija da je dobit „Telekoma” 2012. prepolovljena u poređenju sa 2011, da je minus u državnoj kasi sve veći i da je pregovore oko eventualne prodaje te kuće na sebe i svoj tim preuzeo Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, postavlja se pitanje – da li ovo državno preduzeće moramo da prodamoili ne.
Prema poslednjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dostupnim podacima Agencije za privredne registre, neto dobit „Telekoma Srbija” 2012. godine iznosila je 11,25 milijardi dinara i upola je niža od one koju je ostvario u toku 2011. godine i koja je iznosila 22,27 milijardi. Da li su ovakvi rezultati potvrda stava liberalnih ekonomista da naša država jednostavno nije i ne može da bude dobar gazda i da stoga „Telekom” treba što pre da dobije privatnog vlasnika, jer bismo u suprotnom, kako kažu „za nekoliko godina dobili još jedan Jat”? Ili su u pravu oni drugi koji podsećaju da „Telekom” naročito sada ne treba prodavati, jer će sigurno manje vredeti i da država treba da čuva poslednju „zlatnu koku” koju ima.
Treba biti potpuno iskren, pa reći da je „Telekom” i dalje u plusu i da i dalje veoma dobro posluje. U 2011. imao je 9.354 zaposlena, a u 2012. 9.061 radnika, pokazuje takođe finansijski izveštaj sa portala Agencije za privredne registre.
Međutim, pred ovom kompanijom su veliki izazovi, jer je, prema ranijim najavama, od januara ove godine počela isplata kredita kojim je otkupljeno 20 odsto vlasništva „Telekoma” od grčkog OTE-a. Da podsetimo, ukupna pozajmica uzeta za vreme prethodnog rukovodstva iznosi 470 miliona evra. Konkurencija u mobilnoj telefoniji sve je veća, a u trku sa fiksnom telefonijom uključio se u SBB koji ne krije da radi sve kako bi se prenos broja i u ovoj mreži ubrzao i da priželjkuje deo od „Telekomovih” više od tri miliona korisnika.
U isto vreme, 4,8 miliona građana Srbije očekuje po 70 evra od akcija ovog preduzeća. Toliko im je obećano uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, ali trenutno niko i ne pominje kada bi „Telekom” mogao da izađe na berzu. Jasno je, stoga, da su pred našom najvećom telekomunikacionom kompanijom najveći izazovi do sada, a ekonomista Milan Kovačević smatra da je vreme da počnemo da verujemo u naše tržište kapitala i da ga oporavljamo.
– Zato bi bilo dobro da država počne da prodaje „Telekom” na berzi i tu bi se najbolje videlo koja je realna vrednost akcija ove kompanije. Nije logično da jedna takva kompanija bude u državnom vlasništvu. Bojim se da će „Telekom” ako ostane državni početi da stagnira, a mi to nećemo ni primetiti, jer nije na berzi – objasnio je Kovačević.
Sa druge strane, Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, smatra da kriza nikada nije dobar momenat za prodaju preduzeća, naročito ne „Telekoma”.
– Mislim da uz dobro rukovođenje „Telekom” može da radi odlično i da se iz njegove dobiti puni budžet. Kada ga prodate, to možete učiniti samo jednom i gotovo je – smatra Bušatlija, dodajući da i ukoliko bi se krenulo u prodaju, ima mnogo stvari koje bi trebalo pre toga regulisati.
– Tu je, na primer, „Telekomova” fiksna mreža gde on gotovo da ima monopol. Prodati tako nešto stranoj kompaniji, daće joj mogućnost da onemogući druge da pristupe toj mreži. Sve to treba regulisati pre eventualne privatizacije. Osim toga, očekujemo dve milijarde evra za „Telekom”, a tu je i barem još 600 ili 700 miliona koji će biti neophodni za investicije. Imajući u vidu sadašnju dobit, to znači da će nekome biti potrebno 20 godina da povrati uloženo. Maksimalno vreme za vraćanje investicija u telekomunikacijama je sedam godina – zaključuje Bušatlija.
S. Despotović
objavljeno: 31.05.2013.
Pogledaj vesti o: Telekom Srbija
