Izvor: Prva.rs, 19.Sep.2016, 20:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
B92, Prva, RTS i Happy protiv servisa "Antena plus"
Tim servisom preko terestričkog digitalnog prenosa, u okviru prvog i trećeg digitalnog multipleksa, pružaju se usluge emitovanja 26 televizijskih kanala, i to sedam u prvom, a 19 u trećem multipleksu.
Kako navode, on je pokrenut kao zajednički projekat Javnog preduzeća Emisiona tehnika i veze i preduzeća Telekom Srbija.
„Navedene medijske usluge pružaju se iako za njih nisu izdate dozvole na osnovu javnog konkursa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << čije izdavanje je nužan preduslov za pružanje usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa, u skladu sa odredbom člana 92. važećeg Zakona o elektronskim medijima“, navodi se u saopštenju upućenom Savetu regularnog tela za elektronske medije.
Osim toga, kako se navodi, prema Zakonu o elektronskim medijima, sama raspoloživost mesta u multipleksu, nije dovoljan preduslov za pokretanje medijske usluge putem terestričkog digitalnog prenosa.
„Zakon kao dodatne uslove propisuje i da je Regulatorno telo za elektronske medije imalo da utvrdi bliža pravila kojima se utvrđuju uslovi i kriterijumi za izdavanje dozvola, naročito uzimajući u obzir ponudu koja bi zadovoljila potrebe građana za raznovrsnim medijskim sadržajima, i da oglasom raspiše javni konkurs, te na istom izda dozvole, što sve nije urađeno“, ističe se u saopštenju.
„Uvođenjem servisa koji podrazumeva 26 digitalnih televizijskih kanala koji se terestrički emituju bez dozvole, urušava se kompletan sistem javnog informisanja u oblasti elektronskih medija, tako što se odluka o tome ko će emitovati program korišćenjem radio-frekvencijskog spektra, kao javnog dobra, izmešta iz nadležnosti nezavisnog regulatornog tela osnovanog zakonom kao funkcionalno i finansijski nezavisnog od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora, članove čijeg Saveta je izabrala Narodna skupština i koje Narodnoj skupštini i odgovara, te poverava privrednom društvu koje je upravo suprotno, funkcionalno i finansijski zavisno, budući da je nastalo kao rezultat njihovog zajedničkog ulaganja, od dva operatora mreža za distribuciju medijskih sadržaja, pri čemu je jedan od tih operatora i javno preduzeće“, dodaje se u saopštenju.
Popunjavanje slobodnih mesta za tv kanale u digitalnim zemaljskim multipleksima koji koriste radio-frekvencijski spektar koji se, kao javno dobro, u smislu Zakona o elektronskim komunikacijama mora koristiti racionalno i ekonomično, trebalo bi da se realizuje kroz konkurse koje raspisuje REM, u fukciji razvoja medijskog pluralizma i boljeg informisanja građana, a ne na osnovu diskrecije bilo kog pojedinačnog privrednog društva, ističu televizije u saopštenju.
„Deo kanala obuhvaćenih servisom ’Antena plus’ nema nikakvu dozvolu za emitovanje programa u Srbiji, dok pojedini tu dozvolu imaju, ali samo za kablovsko emitovanje, za koju se plaća niža naknada, čime se kao rezultat ovakvog modela emitovanja, ne samo narušava konkurencija, već se i regulatoru uskraćuje naknada koja bi, da je sve sprovedeno u skladu sa zakonom, bila plaćena“, navodi se u saopštenju.
Drugi deo kanala obuhvaćenih servisom „Antena plus“ su prekogranični kanali, za koje je Savet Regulatornog tela za elektronske medije nedavno objavio tumačenje u kome potvrđuje opredeljenost da poštuje slobodu prijema i reemitovanja zajemčenu Zakonom o elektronskim medijima (član 46) i ratifikovanom Evropskom konvencijom o prekograničnoj televiziji (član 4). Poštovanje slobode prijema i reemitovanja prekograničnih televizijskih kanala, ne sme, međutim, ići na štetu odredbe člana 92. Zakona o elektronskim medijima u skladu sa kojom je dozvola izdata na osnovu javnog konkursa neophodan uslov za pružanje komercijalne usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa.
„Naime, sloboda prijema i reemitovanja, ne podrazumeva sama po sebi i obavezu Republike Srbije da strane programe reemituje korišćenjem radio-frekvencijskog spektra, kao ograničenog prirodnog resursa, mimo uslova propisanih za korišćenje tog spektra nacionalnim propisima, odnosno bez dozvole izdate na javnom konkursu koji bi raspisao REM“, ističe se u saopštenju.
Svako drugo rešenje, osim što bi bilo u suprotnosti s važećim propisima, nesumnjivo ugrožava i ulogu javnih medijskih servisa i interese komercijalnih kanala sa nacionalnim i regionalnim frekvencijama koji imaju velike finansijske obaveze prema JP Emisiona tehnika za pristup multipleksu i uslugu emitovanja svojih programa digitalnim signalom, a komercijalni kanali i prema REM-u, na ime naknade za dobijeno pravo na pružanje medijske usluge, dodaju oni.
RTS i nacionalni komercijalni emiteri podržavaju uvođenje novih servisa i usluga u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno distribucije medijskih sadržaja, ali na način koji ne remeti ulogu javnih medijskih servisa u Republici Srbiji i interese nacionalnih, regionalnih i lokalnih televizija, i samo ako je uvođenje novih servisa i usluga u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno distribucije medijskih sadržaja u skladu sa važećim propisima. Sa iznetog, od Vas kao Regulatornog tela za elektronske medije u čiji delokrug, u skladu sa Zakonom, spada da kontroliše rad pružalaca medijskih usluga i starate se o doslednoj primeni odredaba Zakona o elektronskim medijima, zahtevamo i očekujemo da bez odlaganja sprečite dalje pružanje usluge televizijskog emitovanja putem terestričkog digitalnog prenosa bez odgovarajućih dozvola izdatih na osnovu javnog konkursa“, zaključuju televizije.
