Izvor: Danas, 14.Maj.2015, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viva Vox
Mediji i društvene mreže umeju da me zbune u svim pravcima. Kada se pojavila delikatna imitacija Merilin Monro u garažnom one-girl performansu planiranom i izvedenom za predsednika (ne mislim na Suzanu Mančić), Fejsbuk je pukao na pola od šerova i komentara.
Još kad je novorođenoj medijskoj zvezdi (možda budućoj dobitnici Zlatnog beočuga) gospodin suprug uskratio slobode kretanja i širenja kulturnih inicijativa, ista društvena mreža zatresla se od "za >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i protiv" virtuelnog boksa. S druge strane, koncert jedinstvenog a cappella hora na Fejsbuku je obeležen privatnim fotografijama koje su mogle biti snimljene i na livadi ispred lokalnog Maksija (ako taj lanac još uvek postoji). Slično je bilo i u medijima. Ništa posebno, ponegde pomenuto, par reči hvale i malo podataka. Zaslužili su više od toga.
Srećom, Arena je bila puna (osim gornjeg obruča). Desno od mene sedeo je par u sedamdesetim, levo čovek u četrdesetim, ispred deca do deset godina sa roditeljima, mnogo mladih u parteru. Stvarno su dobro odradili pevanje. Posebno su me ganuli Metalikom. Istina, i Bora Drljača bi me osvojio da je zapevao "Enter Sandman" (šalim se, ne bi). I... uopšte, znamo kako peva Viva Vox. Kad zagrme na nekim mestima, probude usnulog divljeg rokera u svakom.
Ostaje da se pitam zašto im i druge aktivnosti koje učestvuju u nastupu što se zove koncert ne idu od ruke. Negde sam pročitala da je video-produkcija bila vrhunska. Sve vreme koncerta sam bila iznenađena baš video pratnjom, povremeno vrhunski lošom. Polaznici vi-džejing vikend kursa bi im bolje odradili posao. Platno je najbolje učestvovalo u programu kad je bilo bez slike ili kad se na celom njegovom šljaštećem belom telu pojavljivao naziv hora.
To što pocupkuju dok pevaju šarmantno je, uglavnom. Međutim, rad ruku često podseća na sletove sedamdesetih. Malo mi je sve to prateće - amaterski video, nedovoljno iskorišćeno bogato osvetljenje i retro koreografija - izgledalo kao program prikladniji sali nekog kulturno-umetničkog društva nego Areni.
OK, prvi put su nastupili u tom prostoru pa se nisu sasvim snašli. Recimo... Lepo zvuče i imaju dobru nameru. Imaju i publiku. A nisu ni Ceca ni Haris.
Moram da priznam, meni je falilo još nešto. Dosta su bili prisutni preko špice za "Utisak nedelje" pa mi je nedostajalo da se na kraju pojavi Olja Bećković. Ili mi je po izlasku iz objekta kod auto-puta osvetljen drugi manjak: nedelju veče već dugo ne provodim gledajući B92.
Pogledaj vesti o: Suzana Mančić
