Izvor: Politika, 30.Apr.2013, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šarena pilula samozaborava
Rijaliti televizija podrazumeva razne formate i vrste emisija koje su jednostavne u produkcijskom smislu i koje donose ogromnu zaradu komercijalnim televizijama. Ovi programi kombinuju više medijskih žanrova ili stilova – od takmičarskih formata („Survajver“), preko talent programa („Prvi glas Srbije“, „Ja imam talenat“), do dokumentarnih formata sa elementima sapunske opere („Sve za ljubav“) i mnogih drugih. U svetu, publika se odavno zasitila „Velikog brata“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve vulgarnosti su već viđene, pa rijalitiji postaju sve ekstremniji, bizarniji i šokantniji. Tako jedan japanski rijaliti podrazumevaizgladnjivanje i apsolutno psihofizičko maltretiranje učesnika, a u kom pravcu ide savremena „kultura zabave” dovoljno govori podatak da su počele prijave za rijaliti šou koji će pratiti živote prvih ljudi u kolonizaciji Marsa.
Istraživanje o rijaliti programima u Srbiji pokazuje da jeftina televizijska zabava osiromašenim građanima predstavlja zamenu za druge sadržaje koje ne mogu sebi da priušte. S druge strane, publika je naviknuta na prozaične sadržaje koji predstavljaju šarenu anesteziju za ono što joj se događa u stvarnom životu. Rijaliti programi, dakle, pružaju pre svega samozaborav i bekstvood sumorne stvarnosti. Mnogi ih gledaju iz čiste dosade, o čemu svedoče podaci da se najčešće prate uveče i da ih najviše gledaju ljudi koji su sami.
U nedostatku sopstvenog, ljudi ne samo što vole da zaviruju u tuđe živote, već im je posebno primamljivo da vide poznate ličnosti u krajnje stupidnim situacijama ili im je zabavno do koje mere neki ljudi mogu da se ponižavaju pred kamerama zarad novca i popularnosti. Jasno je da rijalitiji legitimizuju voajerizam i time šalju negativnu poruku mladima, što ovo istraživanje pokazuje. Tračak nade pruža činjenica da 40 odstoispitanika ipak ne voli to što su ove emisije banalne, pune psovki i vulgarne, ali je, s druge strane,porazno to što uprkos svemu navedenom 47 odstoljudi o rijalitijima ipak ima generalno pozitivan stav.
Koliko smo otuđeni i apatični govori podatak da 36 odstoispitanika smatra da rijalitiji mladima nude informacije o kojima mogu da razgovaraju sa prijateljima.
Lagodna zabava koja ne zahteva previše intelektualnog napora dominira gotovo svim segmentima kulture, a mnogi mediji promovišu trivijalnu kulturu i instant uspeh. Zato nije iznenađujuće što ispitanici smatraju da je mladima lakše da gledaju rijaliti nego da pročitaju knjigu.
Učešće dece u raznim televizijskim projektima u kojima se mališani izlažu bespoštednoj kompeticiji već godinama je veoma popularno na Zapadu i pitanje je dana kada će se i takvi rijalitiji pojaviti i kod nas. Ohrabruje činjenica da 70 odstoispitanih građana ne bi volelida imdete učestvuje u rijalitiju. Naravno, razlika postoji između učešća dece u talent programima (koji promovišu pozitivne vrednosti) i drugih formata rijalitija, ali sam ovaj stav po sebi pokazuje da građani ipak imaju svest o tome šta su zapravo rijalitiji.
Anketa pokazuje da je zastupljenost rijalitija na našim televizijama pre svega pokazatelj praćenja svetskih trendova (48 odsto). Ne bih se složila sa ovim, jer popularnost rijalitija u mnogim zemljama opada. Činjenica da u Srbiji ima toliko raznih formata rijalitija pre se može dovesti u vezu sa opštim siromaštvom i nedostatkom svežih ideja na našim televizijama.
Dr Maja Vukadinović, kulturolog
objavljeno: 30.04.2013.
Pogledaj vesti o: Survivor, Veliki Brat
