Izvor: RTS, 07.Feb.2015, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plemstvo duha – Ljubomir Klerić
Kraj 19. i početak 20. veka danas se, kada je reč o srpskoj, ali i evropskoj nauci, može nazvati i dobom učenjaka renesansnog usmerenja, jer je njihov spektar delatnosti, za današnji partikularni um, neshvatljivo širok. Jedan od takvih evropskih primera je i srpski naučnik svetskog glasa Ljubomir Klerić (1844–1910).
Matematičar, profesor mehanike, rudarski inženjer, diplomata i pronalazač, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ljubomir Klerić je rođen u Subotici, u porodici nemačkih doseljenika. U tadašnjoj Srbiji, industrijalizacija se odvijala sporo i tek je trebalo da se desi prvi talas ozbiljnog rada na tom polju. Stoga je potreba za stručnjacima sa inženjerskim znanjem bila velika. Zato ne treba da čudi da je vrstan inženjer sa svetskim iskustvom, kakav je bio Klerić, bio angažovan od strane države na raznim multidisciplinarnim zadacima.
Klerić je kao "državni pitomac" poslat na Rudarsku akademiju u Frajburgu, gde završava studije geologije i minerologije, sa diplomskim iz oblasti rudarstva. Time, Ljubomir Klerić postaje naš prvi diplomirani inženjer rudarstva. Nakon završenih škola, kako to često biva, Klerićev talenat i široko znanje iz oblasti rudarstva, minerologije, mehanike, matematike i mašinstva nije prepoznato u domovini, te je dobio neadekvatnu javnu službu u Beogradu – kao pisar ministarstva finansija u odeljenju za rudarstvo.
Ovaj posao nije bio dovoljan da zadrži Klerića u zemlji. Nakon dve godine "državnog službovanja", on 1872. godine odlazi u Nemačku. Slučaj je hteo da Klerić, neposredno pred odlazak, konstruiše jednu napravu – tzv. "burgiju sa užetom", namenjenu dubokim i teškim bušenjima na terenu.
Model je patentirao u Nemačkoj i Francuskoj, a ovaj pronalazak je toliko odjeknuo u stručnim evropskim krugovima da su ga prihvatile i implementirale gotovo sve evropske države. Razume se, stvari su se za Klerića i finansijski izmenile. Počeo je od patentnih prava da zarađuje veliki novac, koji mu je bio više nego dovoljan za život u inostranstvu. No, ovo će biti samo jedan od mnogih Klerićevih pronalazaka: npr. novi tip telemetra "za merenje odstojanja na bojnom polju", kao i matematičke instrumente: polarni pantograf, traktoriograf, aparat za crtanje krivih linija drugog reda itd.
Ipak, Klerić će se uskoro vratiti u Srbiju. O širokom spektru stručnog, inženjerskog, teorijskog, eksperimentalnog i opšteg znanja Ljubomira Klerića, najbolje nam govore u arhivama sačuvani dokumenti, na osnovu kojih je moguće utvrditi sav značaj koji je u drugoj polovini života uživao ovaj velikan srpske nauke. Onog momenta kada je na Tehničkom fakultetu uveden novi predmet – Mehanika i nauka o mašinama – Klerić je bio izabran za redovnog profesora. To je bio početak blistave akademske karijere.
Godine 1882, Klerića tadašnji ministar prosvete Stojan Novaković postavlja za člana Prosvetnog saveta, a potom biva biran i za dekana Tehničkog fakulteta, koji će pod njegovim rukovodstvom izuzetno unaprediti svoje studijske programe, ostaće upamćen i kao pisac modernog univerzitetskog udžbenika Teoriska mehanika I-III.
Profesor Klerić će 1894. i sam postati ministar prosvete i crkvenih poslova (više o tome se može videti na portalu Istorijske novine Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković", a potom i ministar privrede. Takođe će učestvovati u izradi projekta prerastanja Velike škole u Univerzitet u Beogradu (1905). Godine 1887. je primljen u Srpsku kraljevsku akademiju, uz pristupnu raspravu koja se može pronaći u okviru digitalne kolekcije Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković".
Takođe, bio je prvi koji je predložio Nikolu Teslu za dopisnog člana Akademije. Sekretar Akademije prirodnih nauka postao je već 1891. godine.
Zbog velikih stručnih zasluga tokom srpsko-turskog rata, Klerić je bio odlikovan Medaljom za hrabrost i Takovskim krstom, a bio je i nosilac Leopoldovog ordena Kraljevine Belgije.
Pogledaj vesti o: Subotica
