Izvor: Politika, 10.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ombudsman će štiti dužnike
U odbranu građana od samovolje banaka koje bez osnova povećavaju marže i kamate stavio se i zaštitnik građana
Nakon što su mnogi građani dobili obaveštenje da su im povećane kamate na stambene kredite zbog povećanja bankarskih marži, u javnosti se otvorilo pitanje – koliko su klijenti zaštićeni od samovolje banaka. Dužnici koji su se uhvatili u kolo sa bankama uvereni da je reč o njihovoj samovolji, žalili su se Narodnoj banci, ali i zaštitniku građana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Narodna banka Srbije i ombudsman, kako je „narodski” prozvan zaštitnik građana, najavili su da će predložiti donošenje zakona koji će klijente ubuduće zaštititi od izmena uslova tokom otplate kredita koji nisu predviđeni ugovorom.
Zaštitnik građana Saša Janković je izjavioda ćetražiti da strane banke koje su došle na naše tržište primenjuju iste standarde kao u sopstvenim zemljama. Iz kancelarije zaštitnika su nam juče rekli da daju pravne savete građanima koji se žale na banke, a za jednu prosleđenu žalbu formiran je i „predmet pritužbe”.
Ombudsman je obećao da će ovu muku građana razmotriti sa guvernerom, a NBS je već zapretila bankama koje pokušaju da retroaktivno menjaju uslove.
Guverner je odlučan da obaveže banke na fer igru sa klijentima, o čemu će, kako najavljuju iz NBS, govoriti na današnjoj konferenciji za novinare. Naime, raniju preporuke NBS pojedine banke su okačile „mačku o rep”. Radovan Jelašić je upozorio da je neprofesionalno i nesavesno da banke retroaktivno menjaju fiksne marže, ali su se neke oglušile o guvernerov poziv. Pojedine su povećale marže, a da o tome nisu unapred obavestile klijente, kao što nisu tačno navele ni na osnovu čega su to uradile.
Narodna banka je već tražila da je banke obaveste da li će na kredite u korišćenju i otplati povećavati svoju maržu. Od 35 banaka njih 20 je obećalo da neće povećavati marže, a 15 da će razmotriti odluku o povećanju, jer ono zavisi od kretanja na međunarodnom tržištu novca. Pozivajući se na ugovore koji im to omogućavaju, osam banaka je do aprila povećalo marže za kredit u otplati, i to za 0,75 do 2,5 odsto, a pridružila im se potom i deveta. NBS je o tome obavestila javnost i navela imena banaka koje su neprofesionalno postupile.
Ali, NBS je primila više pritužbi građana da su ih neke banke, koje su je inače obavestile da nisu i da ne nameravaju da povećaju marže, u međuvremenu „šokirale” najavom da će to učiniti.
– NBS je javno upozoravala na neprofesionalno ponašanje banaka, a stavljanje na crnu listu banaka koje retroaktivno povećavaju rate ugrožava njihovu reputaciju. Pod uslovom da za to nemaju osnov u ugovoru. Suština problema je u klauzuli sa promenljivom kamatom na koju građani moraju obratiti pažnju pre potpisivanja ugovora – kaže dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu .
Ovaj stručnjak podseća da su marže u Srbiji i dalje visoke, više nego u okruženju. Kada se uporede aktivne i pasivne kamate dolazimo do marže koja je u februaru skočila na 12,56 procentnih poena da bi u martu bila smanjena na ispod deset. Inače, banke ni u ovoj godini nisu smanjivale bitnije kamate na kredite. To je posledica, objašnjava Đukić, i rastućih kamata koje one plaćaju na depozite, pre svega deviznu štednju.
B. Dumić
[objavljeno: 10/06/2009]
