Izvor: RTS, 06.Maj.2010, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lakše do kredita
Narodna banka Srbije povećala limit za mesečnu ratu za kredit na 40 odsto, a za stambene kredite na 60 odsto. Uslov za odobravanje veće pozajmice je da se klijent najvećim delom zadužuje u valuti u kojoj mu se isplaćuju primanja.
Građani će od sutra moći da uzimaju više kredita. Naime, Narodna banka Srbije povećala je nivo dozvoljenog zaduženja građana sa 30 na 40 odsto plate, a za stambene kredite sa 50 na 60 odsto mesečnih primanja.
Mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se dodatno zaduže imaće samo oni koji čak 80 odsto dugova imaju u valuti u kojoj primaju zaradu.
"To znači da važi za dinarske kredite koji imaju dinarska primanja i za devizne koji imaju devizna primanja i to nije obaveza banaka, već mogućnost da banke mogu da idu i iznad i ispod", kaže Mira Erić Jović, viceguverner NBS.
U Narodnoj banci kažu da ne postoji opasnost da pomeranje granice kreditne sposobnosti dovede do prezaduženosti građana jer je gotovo 80 odsto kredita odobreno u devizama. Ni građani nisu radi da uđu u nove dugove.
Pri obračunu kreditne sposobnosti dozvoljeni minus se više neće računati kao 5 odsto kreditnog duga. Ipak nove mere Narodne banke najviše će obradovati one koji su bili žiranti i zbog toga nisu mogli da dobiju kredite.
"Sada praktično ukidanjem 50 odsto jemstva iz definicije kreditne sposobnosti građani koji su jemci drugima, ulaze u krug kreditno sposobnih dužnika", kaže Erić Jović.
"Ovim merama NBS želi da utiče na smanjenje sistemskog rizika, zatim da doprinese smanjenju stepena evroizacije stimulišući zaduživanje u dinarima, umesto zaduživanja u evrima ili švajcarskim francima, ali i da istovremeno pruži podršku naporima države da povoljnim dinarskim potrošačkim kreditima oživi tražnju i posustalu ekonomsku aktivnost", ističe se u saopštenju centralne banke.
Banke će i nadalje same procenjivati koji je klijent dovoljno pouzdan da bi dobio kredit. Prema zvaničnim podacima u Srbiji je malo onih koji kasne sa plaćanjem rata -3,3 odsto, a sa 650 evra prosečnog duga po stanovniku daleko smo manje zaduženi nego komšije.
Hrvati duguju 4 hiljade evra, slovenci tri i po, a Crnogorci hiljadu i po evra po stanovniku.
