Izvor: Kurir, 11.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GOVORNICA - MILOŠ ALIGRUDIĆ
Narodna banka Srbije donela je odluku o povećanju limita za kreditno zaduženje građana sa trideset na četrdeset odsto od plate, a za stambene kredite sa pedeset na šezdeset. Doduše, to se ne odnosi na dužnike sa valutnom klauzulom, osim ako imaju primanja u devizama. Uz ovu odluku, stupila je na snagu i odluka da se kod limita zaduživanja ne uzima u obzir pet odsto minusa na tekućim računima i pedeset odsto jemstava za tuđe kredite (tzv. žiranti).
Zanimljivo je da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ova odluka sačekala promenu na čelu Narodne banke, pa se tako delimično otkrivaju i razlozi Jelašićevog odlaska. Svima je jasno da je sve ovo dogovoreno sa vladom Borisa Tadića kojom, navodno, upravlja Mirko Cvetković.
Šta ovo znači? Građani će moći da potroše više novca jer će moći da računaju na veću obustavu od plate za vraćanje mesečnog duga. Kupovina za novac koji nemamo uz mogućnost dugoročne otplate u mesečnim ratama zvuči vrlo primamljivo. Dugo nije bilo pravih potrošačkih kredita i narod se toga prilično uželeo. Lepo je kupiti sada, a platiti kasnije!
Donoseći ovakvu odluku Narodna banka je saopštila da je povećanje potrošnje (odnosno povećanje potražnje za dobrima) način za oživljavanje posustale proizvodnje.
Lepo je što su priznali da kod nas proizvodnje skoro nema. Ono što u veselim saopštenjima ne stoji, to je da ova odluka ni na koji način direktno ne utiče na povećanje domaće proizvodnje. Naime, potrošači, tj. kupci kupovaće ono što im je zanimljivo ili potrebno i što je na domaćem tržištu, bez obzira na poreklo robe. A većina proizvoda na tržištu potiče iz uvoza! Naš spoljnotrgovinski bilans govori tome u prilog. Zato, kupujući na kredit stranu robu, građani će najpre podsticati proizvodnju u drugim državama.
Narod će, dakle, trošiti novac koji nema, nadajući se da će od plate vraćati dug u godinama koje dolaze. Šta sve može biti na duži rok, koga to sada zanima?! Takvih stvari su se setili u SAD i zapadnoj Evropi tek kad je nastupila svetska kriza, koja je u osnovi bila dužničko-poverilačka kriza. Našu vlast tuđa loša iskustva ničemu ne uče. Pa oni su se doskora hvalili da će Srbija od te velike krize imati samo koristi!
Kako da se građani osećaju sigurnim u svoja redovna primanja, a banke u svoje dužnike? Nikako! U uslovima u kojima se država samo u ovoj godini zadužila 600 miliona evra, ne misleći na stvaranje uslova za povećanje proizvodnje, u uslovima u kojima se zakon o fiskalnoj odgovornosti i sistemsko rešavanje problema penzija odlažu najmanje do 2012. godine, kada su budžetski prihodi manji nego u prošloj godini, kada raste nezaposlenost uz 200.000 otpuštenih samo u mandatu ove vlade, nema nikakvog razloga da verujemo u srećan ishod ovakvih šarenih laža.
Vlada Srbije, Tadićev raštimovani orkestar, preko NBS poručuje: “Dragi narode, osećajte se bezbedno, trošite do mile volje i ne mislite na sutra, jer ni mi to ne radimo!” Oni koji su danas bez posla prvi su to prozreli.
