Izvor: B92, 23.Maj.2010, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar na novom minimumu
Beograd -- Dinar će i u ponedeljak, peti dan zaredom, nastaviti da slabi prema evru. Biće "slabiji" za još 29 para, i zvanični srednji kurs iznosiće 102,22 dinara za evro.
To je novi istorijski minimum domaće valute prema moneti EU. Dinar je jedina nacionalna valuta u svetu koja ovih dana gubi vrednost i prema evru i prema dolaru.
Pravi uzrok je nejasan, ali je jedna posledica jasna: građani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji su uzeli stambene kredite, danas plaćaju 25 odsto veće rate nego pre godinu i po dana, a plate su im manje ili, u najboljem slučaju, iste.
Iz dana u dan naša valuta je sve bliža provaliji. Da li će se zadržati na samoj ivici i uhvatiti za neku "granu” sa potpunom sigurnošću niko više ne procenjuje.
Najveći optimista i dalje je Narodna banka Srbije, koja je u poslednjih nedelju dana, gaseći požar na deviznom tržištu, potrošila iz deviznih rezervi 200 miliona evra. Centralna banka i dalje ostaje pri stavu da evro do kraja godine ne bi trebalo da pređe predviđeni nivo u odnosu na planiranu inflaciju, a to je maksimalnih 105 dinara.
S druge strane, tumačenja ekonomskih eksperata vrlo su različita. Tako su pojedini profesori Ekonomskog fakulteta veoma zabrinuti za sudbinu domaće valute i smatraju da će preći zacrtanu granicu.
Neki, pak, smatraju da je ovo još jedan, trenutni skok evra i da će se već za mesec dana vratiti na 97 dinara. Od početka svetske ekonomske krize dinar je oslabio za 31,84 odsto (za oko 25 dinara), što je najveći pad jedne valute u celom našem regionu.
Iako je gotovo sva roba u trgovinama poskupela, stručnjaci ukazuju da je inflacija i dalje na donjoj granici, i da je malo verovatno da će probiti planiranu projekciju.
Narodna banka Srbije procenjuje da će međugodišnji rast potrošačkih cena u junu iznositi oko 3,6 odsto. U drugom tromesečju Centralna banka očekuje rast potrošačkih cena od oko dva odsto.
Deevroizacija rešenje za jači dinar
Stav Narodne banke je da je rešenje za stabilniji devizni kurs u smanjenju zavisnosti od evra. To bi, kako je rekao Bojan Marković, viceguverner, doprinelo da se promena deviznog kursa prihvati sa manje panike među stanovništvom i u privredi: "To su oni koji su se prezadužili u valuti u kojoj ne ostvaruju prihode. Uspešna strategija deevroizacije, na kojoj treba zajedno da rade NBS, Vlada, kao i srpski finansijski sektor, mogla bi da se zasniva na tri osnovna stuba. Neophodno je očuvati stabilnu i nisku inflaciju i održiv ekonomski razvoj. Potrebno je razviti i tržište dinarskih obveznica kako bi se efikasnije iskoristila finansijska sredstva koja već imamo na raspolaganju", kaže Marković.
"Godišnje dinar mora da gubi pet do deset odsto svoje vrednosti jer je u postojećim okolnostima to normalno", smatra Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta.
-"Kod nas postoji veća stopa inflacije nego što je u Evropskoj monetarnoj uniji, zatim imamo visok spoljnotrgovinski deficit, što znači da je velika tražnja za devizama, a iza toga ne stoji jaka privreda", napominje Fabris.
Slabljenje dinara je, ističe Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, poželjno s obzirom na to da bi u narednom periodu cilj Srbije trebalo da bude oporavak izvoza. Dobar ili uravnotežen kurs evra je onaj koji će obezbediti Srbiji da svaki izvozni posao bude rentabilniji od uvoza.
Prema mišljenju Đorđa Đukića, Srbija se ove godine ne može nadati značajnijim investicijama iz inostranstva, jer je ekonomska kriza uzdrmala Evropsku uniju, pa ulagači teško da će odvojiti devize za bilo koju državu. Đukić smatra da će evro nastaviti da jača u Srbiji do kraja godine i da će preći planiranu granicu u odnosu na inflaciju, odnosno 105 dinara.
- Imamo hroničan spoljnotrgovinski i platno-bilansni deficit, nedovoljno direktnih stranih ulaganja, lošu konkurentnost privrede, a sve to utiče na stabilnost ekonomskog sistema - naglašava Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Posledično, stvara se raskorak između ponude i tražnje za devizama. Državna administracija nam je skupa, a sve to zahteva dodatna zaduženja.
Jesu li špekulanti zaista uzrok pada dinara?
Šta je uzrok najnovijeg poniranja domaće valute? Nikakvih zvaničnih objašnjenja još nema, a na ovu temu, u principu, više se oglašavaju političari nego bankari i ekonomisti.
Tako je Diana Dragutinović, ministarka finansija, ocenila da je jačanje evra posledica špekulativnih radnji. Zatražila je da Centralna banka sprečava nagle promene kursa.
Špekulante je pomenuo i Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda. Po njegovim rečima, špekulanti već danima ruše vrednost dinara, pa je zatražio od države da ih surovo kazni. Optužio je banke da su dinare oslobođene iz depozita, iskoristile za kupovinu evra, umesto da ih preusmere za davanje kredita i naglasio da je to zločin, kojim se upropašćava život građanima.
Bankari, u principu, ne reaguju na ovakve optužbe, već tvrde da je sve što se dešava sa našom valutom stvar uobičajenog tržišnog ponašanja, odnosno kretanja na finansijskom tržištu.
Ni ekonomisti ne žele mnogo da komentarišu tezu o špekulantskom rušenju dinara. Oni najpre ukazuju da je svaka valuta na tržištu podložna špekulacijama, kako one najjače, tako i slabije. Ranija dešavanja sa dolarom, a sada i sa evrom, dokaz su za to.
Po mišljenju ekonomista, suština nevolje sa kojom se suočava domaća valuta nisu špekulativne radnje, iako i one utiču, već činjenica da se u Srbiji ne stvara nova vrednost, odnosno da nema svežeg novca. Kako zbog slabe privrede, tako i zbog izostanka priliva stranog kapitala.
Ulaganja stranaca su gotovo presahla od izbijanja svetske finansijske krize, deviza nema više ni od velikih privatizacija. A potrebe za devizama su velike, pa sve što se iznese na naše finansijsko tržište plane. Evri se traže, skače im vrednost, dinari se troše koliko je god potrebno, i tu se zatvara krug.
Pogledaj vesti o: Stambeni krediti
