Izvor: Večernje novosti, 14.Sep.2019, 12:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Cenkanje adut za dobre klijente

Može li sa bankama da se pregovara oko visine kamatne stope za stambene kredite. Do povoljnijih uslova kroz pregovore na šalteru, ali i sa šefovima ekspozitura BANKA nije pijaca, ali vešti klijenti ipak mogu da utiču da cena kredita za njih bude bar malo povoljnija. Kada je reč o stambenom kreditiranju, i 0,5 odsto manja kamatna stopa može da donese značajnu mesečnu uštedu. Za prosečan kredit >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << od 50.000 evra, rata bi tako bila niža za i za desetak evra, već u zavisnosti od roka otplate. Ušteda na nivou celog kredita je i te kako značajna - u ovom slučaju oko 3.000 evra za 25 godina. Novim propisima ove godine građanima je omogućeno da imaju uvid u javno prikazane podatke o bankarskim troškovima na jednom mestu. Takođe, maksimalno je pojednostavljen prelazak iz jedne banke u drugu. Sve to omogućava građanima malo lakšu "pregovaračku" poziciju oko uslova kreditiranja. Naruku im ide i to što su banke veoma likvidne i što, praktično, "vape" za novim klijentima, pogotovo onima koji su kreditno sposobni. Ipak, da bi dobili povoljnije uslove, klijenti moraju da ih - zatraže. I da se pripreme na "igru živaca". - U banci čiji sam dugogodišnji klijent i gde, u sadužništvu sa suprugom već otplaćujem jedan hipotekarni zajam, htela sam da podignem stambeni kredit - navodi čitateljka "Novosti" Nikolina Ž. - Banka nam je, na 25 godina otplate, nudila kamatnu stopu od 2,8 odsto, a mi smo tražili 2,41 koliko nam je već bila po postojećem, subvencionisanom zajmu koji otplaćujemo. Nismo uspeli da dobijemo tu stopu, ali nam je banka ponudila 2,55 odsto, što nam je donelo mesečnu uštedu od 10 evra. Na 25 godina, to je ušteda od 3.000 evra na ceo zajam. Osim toga, uspeli smo da izdejstvujemo još neke ustupke u odnosu na standardnu ponudu banke. Možda smo mogli još da uštedimo, jer su druge banke nudile još povoljnije zajmove, ali smo pristali da ne bi selili račune. PROČITAJTE I: U trci za Komercijalnu fond i tri bankeNikolina navodi da je banka imala uslov da klijenti sa platom manjom od 1.000 evra i kreditom ispod 90.000 evra moraju da plate premiju osiguranja zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).VISINA DUGA PROSEČNA kamatna stopa stambenih kredita vezanih za stranu valutu je trenutno 2,86 odsto na nivou celog bankarskog sistema. Građani trenutno otplaćuju 11,85 milijardi dinara ovakvih novoodobrenih zajmova. Stanje po postojećim stambenim indeksiranim kreditima je, prema podacima Narodne banke Srbije, sledeća: prosečna kamatna stopa je 3,27 odsto, a ukupan dug u otplati 363,4 milijarde dinara.- U našem slučaju bilo je reč o 480 evra - navodi naša sagovornica. - Rekli smo da ne dolazi u obzir da platimo tu premiju i da od kredita nema ništa ukoliko nam je zaračunaju. Za ovaj uslov ipak smo morali da pregovaramo sa šefom filijale, a ne bankarskim službenikom. Uspeli smo i ovaj trošak da eliminišemo. Na kraju, pošto sam sadužnik po suprugovom kreditu, za brisanje, to jest skidanje jemstva da bih mogla da se zadužim po novom zajmu, banka propisuje trošak od jedan odsto od preostalog duga. Tražili smo da bude bez troška, ali smo tu uspeli samo da prepolovimo procenat, pa smo platili 0,5 odsto provizije. Naša sagovornica kaže da je "nadgornjavanje" sa bankom trajalo izvesno vreme. - Posle svakog sastanka, zahtevali su rok od sedam dana za odgovor. Ali, isplatilo se - zaključuje ona. U sličnoj poziciji kao naša sagovornica su uglavnom svi "dobri" klijenti banaka, odnosno oni koji obaveze namiruju na vreme. Jer je i bankarima u interesu da takve zadrže na duge staze. - Stambeni kredit sam podigao pre 10 godina. Bio je vezan za evro, a kamatna stopa za kretanje euribora plus marža banke - počinje svoju priču Nemanja R., još jedan dužnik koji je uspeo da snizi svoju kamatnu stopu na dugoročni zajam. - U jednom trenutku procenat koji je banka uzimala za maržu bio je gotovo duplo veći u odnosu na ono što je nudila svojim novim klijentima, koje je pokušala da privuče niskom kamatnom stopom. Na običan upit da li postoji mogućnost da se i naša marža prilagodi trenutnim, banka je odgovorila odrično. Bilo je potrebno mnogo upornosti, zvanja i odlazaka na šaltere, pa i pretnji da ću kredit refinansirati u drugoj banci, pre nego što su pristali da kamatu svedu na pristojan nivo.

Nastavak na Večernje novosti...