Izvor: B92, 05.Jun.2013, 11:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banke još vagaju o švajcarcima

Beograd -- Banke bi do kraja ove nedelje trebalo da se izjasne hoće li prihvatiti preporuku NBS i omogućiti niže rate za klijente koji otplaćuju kredite u švajcarcima.

U udruženju klijenata "Efektiva" upozoravaju da će građani posle predaha koji donosi olakšica plaćati veće rate kredita, piše Blic.

Banke još vagaju kakav će stav zauzeti prema preporuci NBS koja predviđa da građani koji otplaćuju stambeni kredit dobiju neku vrstu grejs perioda, koji bi im omogućio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lakšu otplatu. Preporuka predviđa da tokom tri godine građani ratu kredita plaćaju po kursu koji je važio na dan kad je kredit odobren, uvećan za rast franka u odnosu na evro za najviše osam odsto. Na taj način, rate bi im bile smanjene za 12 do 19 odsto, odnosno od 60 do 95 franaka na ratu od 500 franaka.

Iz Udruženja banaka Srbije juče nisu želeli da komentarišu preporuku, najavljujući da će narednih dana banke zauzeti zajednički stav po tom pitanju.

"Za nekoliko dana ćemo imati sednicu Upravnog odbora i nakon toga ćemo imati definisan pristup ovom pitanju" - kratko je odgovorio na pitanje „Blica“ Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

U Komercijalnoj banci kažu da preporuku ne mogu da komentarišu pre nego što se završe interne analize i procene, a slično odgovoraju i u Erste banci, napominjući da im je preporuka tek juče službeno dostavljena.

"U narednim danima pažljivo ćemo analizirati sadržaj preporuke. Verujemo da je Narodna banka imala na umu sve aktere na finansijskom tržištu i stabilnost sveukupnog finansijskog sektora" - kaže za „Blic“ Slavko Carić, predsednik Izvšrnog odbora Erste banke.

Pre bankara, o preporuci NBS stav je iznelo udruženje bankarskih klijenata “Efektiva”, iz kojeg pozivaju nadležne da razmisle o korekciji predloga kojim, kako kažu, najviše dobijaju banke. S druge strane, obaveze građana se ne umanjuju, već samo odlažu, iako su prethodnih godina znatno uvećane zbog rasta kursa švajcarca u odnosu na početnu cenu kredita.

Računica tog udruženja pokazuje da bi na stambeni kredit od 77.000 franaka podignut 2008. na 25 godina sa preporukom NBS mesečna rata bila smanjena sa 400 franaka na 333 franka.

"Međutim, kad se nakon tri godine iznos umanjenja prenese na glavnicu i ostatak iznosa raspodeli na preostalih 17 godina, dobija se mesečna rata za oko 15 franaka veća nego pre preporuke" - kaže Dejan Gavrilović iz udruženja “Efektiva“.

On napominje da ova računica polazi od kredita kod kojih nije bilo povećavanja kamate tokom perioda otplate, dok bi kod kredita vezanih za libor rata mogla da skoči i više od ovog iznosa.

"Očekujem da će banke prihvatiti ovakav predlog jer njime ništa ne gube, već dobijaju mogućnost da naplate dodatne kamate nakon isteka grejs perioda. Klijenti, međutim, dobijaju samo kratak predah i dodatne probleme po isteku grejs perioda, zbog čega ne verujem da će mnogo ljudi to prihvatiti" - kaže Gavrilović.

On podseća da je u Hrvatskoj, kad je ovakav predlog dala tamošnja centralna banka 2011. godine, samo sedam klijenata tu ponudu prihvatilo od ukupno 120.000 dužnika. Prema podacima Udruženja banaka, u Srbiji je odobreno oko 22.000 ovakvih zajmova, a procenjena vrednost je između 800 i 900 miliona evra.

Nastavak na B92...