Izvor: Story, 29.Nov.2014, 20:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Severina: Kad mi sin kaže da sam lepa, dvaput umrem
Hrvatska zvezda Severina Vučković govori koje su je situacije naterale da tokom života udara glavom o zid, komentariše na koji način sinu Aleksandru objašnjava svoju popularnost, otkriva kada se oseća kao kraljica i zbog čega ne pristaje da živi po normama
Severina, foto: Miloš Nadaždin
Deca su bila centralna tema našeg razgovora sa najpopularnijom hrvatskom pevačicom Severinom Vučković >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << (42). U njemu nije bilo reči samo o nasledniku Aleksandru koji će u februaru predstojeće godine proslaviti svoj treći rođendan, već i o onim mališanima koji imaju tešku sudbinu. A da popularna Seve razmišlja o svima njima, dokazala je tako što je 25. novembra pevala na koncertu u dvorani Vatroslav Lisinski u sklopu akcije Uljepšajmo njihov svijet. Manifestacija koju je partnerski organizovala sa Rotari klubom Zagreb Gradec i izdavačkom kućom Adria Media Zagreb, prikupljena sredstva donira štićenicima Specijalne bolnice Gornja Bistra, od kojih je većina nepokretna i u kolicima, kako bi im se omogućio kvalitetniji i ugodniji životni prostor. Tako je nastao jedan od najemotivnijih intervjua ove harizmatične Splićanke, u kome imamo priliku da se upoznamo sa najnežnijim tonovima njenog karaktera i spoznamo zbog čega je odlučila da nesebičnost bude njena životna zvezda vodilja.
Story: Koliko se vaš koncert u u Lisinskom koji je pritom humanitarnog karaktera razlikuje od svih dosadašnjih?
- Otpevan je sa zrncem nežnosti više, sa zrncem ljutnje više što su neki zakinuti rođenjem i zrncem poniznosti i zahvalnosti više što spadam u one srećnike koji nekom mogu da pomognu. Srećom, većina nas je takva. Pomaže se lepom rečju, osmehom, dodirom, a pesma nekako najviše otvara školjke stisnute oko naših srca da pomognu onima koji nemaju, ne mogu i nikada nisu hodali sunčanom stranom ulice. Ova deca ne izlaze iz svojih soba pa im treba pomoći da im barem one budu lepe, da ulepšaju njihove misli i podstakne maštu. Neka misle kako je napolju neki lepši svet, bez patnje i da barem negde ima nade.
Story: Kada je reč o plemenitim angažmanima poput ovog, izjavili ste da vam je drago što ste poznati. U kojim vam je još situacijama slava saveznik?
- Sa ličnim iskustvom, da ne kažem mojim naoko zrelim godinama, bilo bi neukusno da se osim u ovim situacijama dičim slavom kao nečim bitnim. Uvek sam isticala kako me slava nikada nije zanimala i kao mala mislila sam da ako maštate o uspehu, onda mama mora da vam bude engleska kraljica, a tata predsednik Amerike. Kada malo porastete, shvatite da je ona posledica nečega što radite ili onoga što suštinski jeste. A naradila sam se mnogo pa me, hteli vi to ili ne, ima. Osim onim čime se bavite, mislim da je slava delom posledica i nečije ličnosti. Ako nije tako, onda ne znam u čemu je štos. Uvek se iskreno začudim kada sam i dalje nekom zanimljiva.
Story: Pevate za pomoć najteže oboleloj deci. Od kada ste postali majka, da li ste na poseban način osetljivi na dečju patnju?
- Po prirodi sam saosećajna i boli me sve loše što vidim. Verujem da su svi ljudi dobri, ali ponekad im neko saseče krila pa reaguju besom ili kipte u sebi, ali svako liže svoje rane na način koji mu najviše odgovara. Milion puta sam se uverila da ćete najbolje pomoći svojoj duši ako pomognete nekom drugom i svoju energiju usmerite u tom pravcu, to je jedini način. Kada se borite za prava radnika, homoseksualaca, žena. Da, žena, još uvek i nažalost, a naročito za prava i pomoć deci. Onima koji imaju šanse da budu spaseni i da im se sačuvaju krila.
Story: Aleksandar je nedavno u Splitu prvi put bio na vašem koncertu. Šta vam je posle toga rekao i kakve utiske vam je saopštio?
- On je plesao sa svojom bakom celo veče i mislim da su mu bubnjevi bili najzanimljiviji. Moj bubnjar Damir Šomen u garderobi mu je svirao bananama po stolu. Aleksandar mu je ozbiljno rekao: Ali, to su samo banane, moraš da sviraš palicama.
Story: Kako ste mu objasnili svoj posao, odnosno činjenicu da mu je mama poznata?
- Samo mu kažem kako idem da radim. On mi odgovori: Srećno mama i Lepo izgledaš. Na to dvaput umrem.
Story: On je sada u uzrastu koji podrazumeva da mu čitate bajke. Verujete li vi još u neku od njih?
- Da, Pinokio je prekrasan i on ga zna napamet. Da bi postao pravi dečak, moraš da budeš hrabar, iskren, nesebičan i uvek treba da slušaš svoju savest. Verujem li u bajke? To znaju svi koji me poznaju i zato nisam pristajala na nešto manje od toga. Ali, nije greh tražiti i pokušavati. Jedna meni draga osoba poslala mi je stih: Kako čovek koji sanja da objasni srcu svom zašto želimo putovanja, a živimo brodolome. Moja jedina odgovornost jeste da budem iskrena prema svom srcu i duši, a ne da živim po normama. To ostavljam onima jačima koji mogu da idu protiv svog srca, a mene pustite da sanjam.
Story: Postoje li trenuci kada se zaista osećate kao kraljica?
- To se dešava kada mi moj sin kaže da sam veoma lepa, ubere mi cvet ili mi iz čista mira poleti u zagrljaj. Mogla bih tako da nabrajam do sutra.
Story: Tvrdite kako je vaša duetska numera sa Sašom Matićem More tuge lepa pesma za slušanje i udaranje glavom u zid. Koliko ste puta u svom životu dolazili u takve situacije, pomaže li iskustvo u takvim momentima?
- Ma to sam rekla onako figurativno, pesnički, nemojte da brinete za mene. To se ne radi ni za ozbiljnije stvari, mada mi se dva puta dogodilo da sam bukvalno htela da udarim glavom u drvo. Cigani su napravili krug oko mene i svirka tih truba uzburkala je moj želudac. Mislim da vam u toj situaciji ne može pomoći tableta koliko udarac glavom u zid. Samo truba to može da izazove, čak i jedna je dovoljna da se sa 200 na sat zabiješ u zid. Sa tamburicom je već drugačije, ona te ubija polako.
Story: Nedavno je Mišo Kovač prokomentarisao da ste apsolutna kraljica Balkana. Kakav je osećaj kada takav kompliment dobijete od muzičke legende poput njega?
- Uvek sam srećna kada se ljudi prepoznaju i podržavaju. Ništa nije važno u životu čoveka koliko podrška koju dobija, zato mi je to veliki kompliment jer je Mišo Kovač institucija. Generacije su odrasle slušajući njegove pesme, kao i ja. Uživam kada mogu da odem na koncerte svojih kolega. Nedavno sam gledala Doris Dragović i mislim da je sjajna, preslatka je i peva odlično. Isto tako bila sam na koncertu Tereze Kesovije, Gabi Novak i skoro sam ceo događaj preplakala. Posetila sam i nastup Jasne Zlokić, čije sam pesme pevala kad sam bila mlađa.
Story: Kako se s godinama menjao vaš pojam o sreći? Jeste li danas ispunjena žena?
- Uf, hajde da nešto ostavimo i za drugi intervju.
Piše: Stefan Tošović
Izvor: Story
