Izvor: Politika, 26.Avg.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je „Mejd in Džermani“ postao odlikovanje
Osuda „Samsunga“ zbog korišćenja „Eplovih“ patenata izrečena u SAD na 125. godišnjicu žigosanja nemačkih industrijskih plagijata u Engleskoj
Presuda Federalnog suda u kalifornijskom gradu San Hoze protiv „Samsunga” –južnokorejski elektronski gigant moraće da isplati američkoj kompaniji „Epl” oko milijardu dolara na ime odštete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za nedozvoljeno korišćenje tehnoloških patenata – usledila je, sticajem okolnosti, na 125. godišnjicu donošenja odredbe u Donjem domu, u Londonu, o žigosanju industrijskih plagijata.
Poslanici britanskog parlamenta odlučili su 23. avgusta 1887. godine da uvozna roba iz Nemačke mora biti vidljivo obeležena napisom „Mejd in Džermani“, ne bi li se na taj način Englezima stavilo do znanja da ne kupuju domaći proizvod, već jevtinu kopiju iz „zemlje Krauta“.
Vodeća industrijska nacija Evrope, Nemačka, nadaleko čuvena po tehničkom savršenstvu industrijskih proizvoda i po njihovoj pouzdanosti, smatrana je sve do početka dvadesetog veka - proizvođačem robe nižeg kvaliteta. Poput Kine danas, Nemačka je kopirala britanske, austrijske i američke patente. Prodavala je svoje proizvode širom sveta po damping cenama, zahvaljujući niskim nadnicama i neograničenom radnom vremenu zaposlenih, neretko dvostruko dužem od tadašnjih svetskih standarda. Takav odnos industrijalaca prema radnoj snazi odražavao se i na kvalitet finalnih proizvoda.
U opis tadašnje polazne situacije ide u prilog činjenica, da je izglasavanju zakonske odredbe o obeležavanju nemačkih proizvoda prethodila – tužba sudu vodećeg engleskog i svetskog proizvođača sečiva marke „Šefild“. Nemački proizvođači, danas okupljeni pod prestižnim pojmom porekla „Solingen“, nisu samo kopirali britanske proizvode već su ih obeležavali kao „Šefild“ ili „Šefild mejd“ proizvode...
Suočeni sa „sramotnim“ žigom koji više nisu mogli da izbegnu, nemački industrijalci su, ubrzo potom, postigli dogovor o kvalitetu – ne bi li bruku pretvorili u odlikovanje.
Za nešto više od deset godina, uzdigli su nivo tehnološkog planiranja i finalne proizvodnje na svetski zavidan nivo. Žig „Mejd in Džermani“ postao je sinonim za kvalitetnu robu, u najboljem odnosu cene i kvaliteta proizvoda.
U 1897. godini, na dan donošenja odredbe o žigosanju nemačkih uvoznih proizvoda, kolonijalni ministar Britanske imperije Džozef Čemberlen, otac kasnijeg premijera Artura Nevila Čemberlena, ovako je u govoru pred Donjim domom ocenio napredak nemačke industrije: „Odeća – jevtinija i svrsishodnija. Oružje i municija – jevtiniji i pouzdaniji. Pivo – svetlije, jevtinije i ukusnije...“
S obzirom na činjenicu, najzad, da je britanski Donji dom izglasavanjem odredbe o trgovini plagijatima „Merchandise akt“, praktično, podstakao preobražaj nemačke industrije u svetskog lidera kvaliteta, najnovija odluka američkog suda protiv „Samsunga“ naišla je na lakonsku ocenu stručnjaka za marketing: „Ovo bi moglo da predstavlja podstrek za ostvarenje novih trijumfa azijskog giganta.“
M. Kazimirović
objavljeno: 27.08.2012.
