Izvor: Danas, 14.Dec.2014, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Okrznuta“ srpska književnost
Sajam knjiga u organizaciji Univerziteta u Gvadalahari, jedna od najbitnijih manifestacija te vrste u svetu, a na španskom govornom području bez premca, održan je ove godine 28. put od 29. novembra do 7. decembra. Uprkos tome, te iako su organizatori delatno otvoreni čak i prema manje razvijenijim literaturama, sajam u glavnom gradu meksičke države Halisko praktično nije ni okrznuo srpsku književnost. Glavni izuzetak u tom smislu čini Goran Petrović.
Još uvek >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prepričavani, efektni nastupi ovog autora na jednom od ranijih izdanja popularnog FIL (Feria Internacional del Libro) - tačnije, ispunjen neophodan uslov za nastup - dugovao se njegovom meksičkom izdavaču (Sexto piso); ni u kom slučaju nekoj od srpskih kulturnih institucija koje bi se po difoltu morale baviti slanjem probranih delegacija nacionalne literature na najznačajnije svetske književne smotre. Stoga, kada sam iz Gvadalahare primio poziv za gostovanje - uzrokovan prevodom jedne od mojih knjiga na španski i činjenicom da sam u stanju da se obraćam publici na kastiljanu - bio sam prijatno iznenađen reakcijom pojedinih nacionalnih kulturnih institucija. Pošto Sajam knjiga u Gvadalahari ne snosi troškove puta za većinu učesnika, Srpsko književno društvo i Ministarstvo za kulturu odlučili su da pomognu da mi budu plaćeni putni troškovi.
Sa svojih gotovo milion posetilaca i oko 600 pozvanih pisaca raspoređenih u nekoliko desetina programa, uglavnom održanih u Ekspo Gvadalahari, kompleksu od bezmalo 120.000 kvadratnih metara, Sajam sakriva dobar deo programa i od publike i od učesnika. Kao i mnogim drugim piscima koji su prvi put nastupili, radost zbog mogućnosti da vidim nastup Klaudija Magrisa, ovogodišnjeg dobitnika književne nagrade FIL, ili nekog od još autentičnijih autora koji su učestvovali na ovom sajmu, trajala je dok se nismo uverili da ispratiti sve bitnije aktivnosti manifestacije i u isti mah ispuniti svoje obaveze prema organizatorima ne samo da je teško nego i da je ta mogućnost praktično fikcija.
Što se moje neznatnosti tiče, najpre je valjalo putovati do Autlana de Navaro, grada u kojem ću se u okviru programa Odjeci Sajma knjiga obratiti učenicima viših razreda lokalne gimnazije. Na čitanju je bilo oko 150 prisutnih, koji su nakon uvodnog dela prezentacije preko sat vremena postavljali pitanja ovom autoru pre svega vezana za čin stvaranja i čitanja, i za odluku da se postane neko ko piše. Mnogi od prisutnih učenika, pre svega oni koje njihovi profesori smatraju književnim talentima, učlanili su se u grupu Igor Marojevic na Fejsbuku. Dovoljan razlog da na pomenutoj veb-stranici ponovo počnem da sa izvesnom regularnošću objavljujem i delove svoje proze prevedene na španski i druge priloge na ovom jeziku.
Čin stvaranja i čitanja, i odluka da se postane pisac, bili su praktično teme i jedne od večeri programa Evropski festival književnosti, koji je ove godine udomio petnaestak autora. Uz posredovanje meksičkog literate Horhea F. Ernandesa, na pomenuta i srodna pitanja smo u jednoj od sala Ekspo Gvadalahare odgovarali španski književnik Raj Loriga (čiji kultni prvenac Najgore od svega je krajem 90-ih objavljen na srpskom jeziku), Irac Hugo Hamilton i moja neznatnost. Te večeri smo publici, moderatoru, jedni drugima i samima sebi govorili o uticaju primarne porodice na početke pisanja svakog od nas, a ko je imao sekundarnu - i o njenom uticaju; o knjigama koje stvaraju pisce i onima koje stvaraju čitaoce; položaju publike i o tome šta ko od nas radi izvan primarne delatnosti kako bi eventualno mogao da preživi.
Možda i zbog neveselosti potonje teme - koju ni duhoviti moderator nije uspeo da prikaže mnogo relaksiranijom - daleko veću pažnju i publika i mediji poklonili su okruglom stolu Balkan: književnost na poljima smrti, u okviru istog programa i održanom u istom kompleksu. Moja neznatnost je tu nastupila sa slovenačkim esejistom i izdavačem Mitjom Čanderom i hrvatskim piscem Romanom Simićem. Kako to već biva kad su teme poput Balkana, književnosti i smrti posredi, publiku koja je dupke ispunila salu Marijano Asuela mnogo su više zanimala politička pitanja od poetičkih. Doduše, takav pristup prilično je uslovio moderator, španski pisac Migel Anćo Murado, koji je u svojstvu specijalnog izveštača početkom 90-ih boravio na ratom zahvaćenim područjima bivše Jugoslavije. Istini za volju, ograničenost dometa je neizbežna ne samo kad se veoma krupna pitanja rata, književnosti i smrti nastoje upakovati u jednoipočasovni okrugli sto nego i uvek kad se s malo sredstava želi zahvatiti previše, pa tako i kad učesnik jednog od najvećih svetskih sajmova knjiga želi da se upozna sa njegovim kompletnijim sadržajem, a onda i da sve to opiše na kratkom novinskom prostoru.
