Izvor: Politika, 07.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staklarci ne mogu da se leče
Radnici Srpske fabrike stakla u Paraćinu među onima su u Srbiji koji lečenje moraju da plaćaju iz vlastitog džepa. Od 1.750 radnika ove fabrike zdravstvene knjižice overilo je samo njih stotinak koji boluju od najtežih bolesti
Paraćin – Nakon što su nedavno rudarima rudnika sa podzemnom eksploatacijom overene zdravstvene knjižice, radnici Srpske fabrike stakla u Paraćinu ostaju među onima u Srbiji koji lečenje moraju da plaćaju iz vlastitog džepa. Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog toga što „staklara" od sredine 2003. godine nije uplaćivala zdravstveno osiguranje, od 1.750 radnika ove fabrike zdravstvene knjižice overilo je samo njih stotinak. Reč je o zaposlenima koji boluju od teških bolesti, poput karcinoma, dijabetesa ili side, za koje je Ministarstvo zdravlja naložilo da njihove knjižice moraju biti overene.
Prema rečima predsednika sindikata „Nezavisnost" Borivoja Jevtića, ova firma zdravstvenom fondu duguje 123 miliona dinara, a fond njima nije refundirao 78 miliona dinara.
– Ovaj problem trenutno nije moguće rešiti, jer Javno preduzeće „Srbijagas", koje na ime duga naše firme od 34 miliona evra treba da preuzme većinski paket akcija od 63,60 odsto još uvek nije sklopilo ugovor sa sadašnjim vlasnikom bugarskim „Rubinom", koji je „staklaru" kupio februara 2006. godine – kaže Jevtić za „Politiku".
– Komisija me već tri puta odbija, a moja jedna terapija na Neurološkoj klinici u Beogradu košta oko 300 evra. Na terapiju moram da idem svaka tri meseca, ali kako sada nemam knjižicu, trpim nesnosne bolove u vratu i ne mogu da pokrećem glavu. Ako „Srbijagas" sklopi ugovor o preuzimanju većinskog dela akcija tek 1. decembra, kako se priča, „obrao sam bostan" – navodi za naš list Nenad Kocić, koji je u „staklari" već 28 godina.
Mirjana Veljković, dugogodišnji bubrežni bolesnik, takođe ne može da overi zdravstvenu knjižicu, jer se njena bolest ne nalazi na spisku Ministarstva zdravlja. Nedavno je počela da odlazi i na dijalize, ali više ne ide, jer nema para da ih plati.
– Kazali su da će deci overavati knjižice, ali kada sam ih odneo, rekli su da će to moći tek krajem meseca. Moje dete mora da nosi protezu, koja košta 9.000 dinara. Kako ja to da platim kada sam drugi deo aprilske plate primio 22. jula? – pita se Miodrag Redžić.
Jedina sreća u nesreći staklaraca je to što u kasi sindikata „Nezavisnost" još uvek ima para, pa ukoliko se neko povredi na radu ili hitno mora na operaciju on plati zdravstvenu uslugu, a sindikat mu vrati novac.
Pomenimo još i to da je, dok smo ispred fabrike razgovarali sa radnicima, naišao radnik obezbeđenja i svima naredio da uđu unutra, a nama zabranio da fotografišemo, jer se nismo najavili.
Zorica Gligorijević
[objavljeno: 08/08/2009]
Pogledaj vesti o: Rudnik Lece
.jpg)
