Izvor: Vesti-online.com, 17.Nov.2010, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija leži na zlatu

Prilikom izrade analize kvaliteta rude u rudniku "Lece" kod Medveđe, vlasnici rudnika, kompanija "Farmakom" iz Šapca, nisu ni slutili da će otkriti veliku zlatnu žicu. Štaviše, nalazi kazuju da je reč o jednom od najvećih, možda i najveći rudnik zlata u Evropi! Tako se ispostavilo da je jug zemlje, najsiromašniji deo Srbije, zapravo najbogatiji.

- Ja sam oduvek govorio da je jug Srbije najbogatiji.

Kupili smo rudnike tamo pre svega da bismo vadili rudu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << koja nam je potrebna za naš osnovni posao proizvodnju akumulatora. Iskopavanjem smo došli do olovne rude koja u sebi ima 160 grama zlata po toni koncentrata.

Reč je o belom zlatu, skupljem od žutog, a za 10 do 15 dana dolazimo do dela koji je još bogatiji, gde očekujemo da nađemo 260 grama zlata po toni koncentrata olova - kaže za "Vesti" Miroslav Bogićević, čelnik "Farmakoma".

Ko je Miroslav Bogićević, direktor "Farmakoma"

Miroslav Bogićević, vlasnik i generalni direktor "Farmakoma", rođen je 1953. godine u Šapcu. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Šapcu, a Višu upravnu školu u Sarajevu. Bavio se sportom od ranog detinjstva. Igrao fudbal u svim selekcijama FK Mačva Šabac, a od od 1969. do 1971. godine igrao je u FK Partizan gde je zbog povrede prekinuo dalju fudbalsku karijeru.

Po završetku gimazije počinje s radom od 1973. godine u stručnoj službi Zajednice zdravstvenog osiguranja radnika u Šapcu da bi 1985. godine započeo kao stručni saradnik u opštoj službi Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja u Šapcu, a zatim 1986. godine nastavio kao šef iste službe.

Godine 1992. osniva preduzeće "Farmakom". Pretežna delatnost je poslovanje apoteke, a uporedo s tim uvoz i izvoz. Od 2003. godine na aukcijskim prodajama, tenderima i kupovinom akcija na berzi Miroslav Bogićević zajedno sa "Farmakom MB" stiče vlaništvo u "Mlekari Šabac", "FAS Sombor", "PIK 7. jul Debrc", "IK Guča", "Livnica Požega", "RIT Zajača", "Zorka Standard", "Rudnik antimona i cinka " ruda" Raška", "Rudnik olova i cinka Lece" kod Medveđe. U beogradskim krugovima stekao je nadimak "mlekadžija", međutim, u rodnom gradu ga zovu ili Mikoje, ili Baja.

- Nikad se u životu nisam posvađao. Apolitičan sam, ili, bolje, ne pripadam nijednoj partiji, i nisam bio ni na jednom stranačkom skupu - kaže Bogićević.

Šapčani Bogićeviću zameraju što se kreće u pratnji džipova i telohranitelja. Telohranitelj takođe prati i njegovog unuka u školu.

On kaže da mu se u ovom delu "život zaista pretvorio u pakao", ali da pravila bezbednosti to nalažu. Još 2003. godine dobio je potvrdu da je na meti određenih kriminalnih grupa, posle čega ga je jedno vreme čuvala policija, a zatim je angažovao profesionalnu agenciju.

- Ovde možeš da pogrešiš samo u dva slučaja: da ti obezbeđenje ne treba, a da ga plaćaš, ili da ti treba, a da ga nemaš. Opredelio sam se da ne rizikujem - prenose mediji Bogićevićeve reči.

Kako se olovna ruda pokazala veoma bogatom zlatom, ljudi iz "Farmakoma" su poručili iz Francuske i posebne mašine kojom će moći preciznije da odvajaju rudu. Kako kaže Bogićević, u ovom trenutku se iz "Lece" vadi 250.000 tona rude, od čega je 6.000 olovnog koncentrata koji ima 260 grama zlata po toni.

- Prerađivaćemo zlato u Boru i ponudićemo ga državi na otkup, a ako ne bude interesa, prodavaćemo na tržištu.

Žica koju smo otkrili je veoma dugačka i grana se ulevo i udesno, što je vrlo povoljno za eksploataciju.

Vrednost tone olovnog koncentrata bogatog zlatom je i sada skuplja od katodnog bakra iz rudnika u Boru - dodaje Bogićević.

Stručnjaci Ministarstva za rudarstvo i energetiku su rezervisani u pogledu davanja procene da li je "Lece" zaista najbogatiji zlatni rudnik Evrope, ali tu mogućnost ne isključuju.

- Ne bih smeo da tvrdim da se radi o najvećem rudniku zlata u Evropi, možemo samo zasigurno reći da je trenutno najveći u Srbiji - smatra Zlatko Dragosavljević, državni sekretar za rudarstvo.

Trenutno najveći rudnik zlata u Evropi je "Kitila" i nalazi se u Finskoj, na oko 900 kilometara od Helsinkija.

Otvoren je 2006. godine i u njemu se eksploatiše oko 296 grama zlata po toni koncentrata rude, a u toni rodne rude nalazi se oko 4,7 grama zlata.

Kompanija "Avala", koja je osnovana za geološka istraživanja na Crnom vrhu, saopštila je da je sediment jedne bušotine, koji je analiziran u Boru, Bugarskoj i u Australiji, pokazao da u dužini od 52 metra, na dubini od 17 metara postoji ruda sa 4,3 grama zlata po toni.

Međutim, potencijal ležišta još nije poznat i dalja istraživanja trebalo bi da pokažu kolika je dubina naslaga te rude i da li u okolini postoji još takvih segmenata.

Zlato se u rudi bakra koja se eksploatiše u borskim rudnicima nalazi najčešće u količini od oko 15 grama po toni, ali je izdvajanje plemenitog metala moguće jedino hemijskim putem, pri čemu se isplativom smatra koncentracija od osam do 20 grama u toni. Ležište na Crnom vrhu sadrži manju količinu, ali je ona kompaktna i vidljiva, pa je i tehnologija izdvajanja drugačija.

Dok se rudari već približavaju zlatnoj žici kod Medveđe, na Crnom vrhu, kod Bora, takođe pronađeno nalazište zlata. Ta vest je potvrđena i u Ministarstvu rudarstva i energetike, a vlasnik prava za ekspolataciju je kompanija "Avala risorzis", ćerka firma "Dandi plemenitih metala".

Oni su pronašli pojas zlata u dužini od 52 metra, što je prvi uspeh te kompanije od dobijanja koncesije za geološka istraživanja u Srbiji.

Strane kompanije koje povremeno dolaze u Srbiju kako bi procenjivale njene rudne potencijale, pre svega su zainteresovane su skupe metale i minerale poput molibdena, borne kiseline, ili u nauci nedavno otrivenog jadarita, koji je pronađen u Srbiji, u okolini Loznice.

U svetskim razmerama Srbija nije naročito bogata sirovinama, ni po kvantitetu niti po kvalitetu. Istraživanja zlata na Crnom vrhu su već završena, u toku su ispitivanja i na Staroj planini i kako nezvanično saznajemo, postoje odlični rezultati u istraživanju jednog novog tipa zlata.

Reč je o karlinskom tipu zlata, poznatog domaćoj geološkoj nauci, čije se prisustvo vezuje za postojanje krečnjačkih stena i mermera u vulkanskim oblastima. Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima desetak stranih firmi, bez sumnje najveća koja je posle 2000. godine kročila ovde je engleska kompanija "Rio Tinto", poznata u svetu kao lider u istraživanju mineralnih sirovina.

U Srbiji je najviše zastupljena u Jarondolskom basenu kod Raške, gde je istraživala borne minerale, koji se na evropskom kontinentu, ako izuzmemo Tursku, jedino nalaze u Srbiji.

Zanimljivo je da se za ovu kompaniju vezuje i otkrivanje jadarita u zapadnoj Srbiji. O jadaritu se za sada jedino zna da može da se koristi kao raketno gorivo.

Nastavak na Vesti-online.com...