Izvor: Blic, 26.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odavde do Evrope vode tri putića
Odavde do Evrope vode tri putića
Kada Srbija krene u Evropu, Gojnogorci će moći da biraju tri puta - preko Gornjeg Milanovca, Čačka ili Požege. Za Milanovac, od koga je selo udaljeno 55 kilometara vezuje ih, kažu meštani, samo registracija GM, takse, porezi i sud. Čak je i Požega bliža (27 km), a do Drugog svetskog rata selo je i pripadalo požeškom srezu. Za Čačak ih, kažu, veže najviše, a i najbliži je - 24 km, ali selo, ipak, pripada Gornjem Milanovcu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Gojna Gora na 800 metara nadmorske visine podno Suvobora nekad je po svojoj malini bila poznatija i od ariljskog kraja. Još krajem šezdesetih počeli su da gaje malinu, a kasnije su je prodavali Slovencima i za četiri marke po kilogramu. Selo je raslo i bogatilo se. Danas, pričaju Gojnogorci, kada Ariljci prođu ovim krajem, čudom se čude. Nije to više ono selo, kažu.
I dalje se gaji malina, ali mnogo manje, a ove godine grad ih je stuk’o dva puta. Gojnogorci smatraju da bi njihovo selo opet krenulo napred, ukoliko bi se pripojilo opštini Čačak. Nedavno je opet pokrenut referendum, jer njihov zahtev od pre tri godine, zbog uvođenja prinudne uprave u SO Gornji Milanovac, nije doneo rezultate. Na poslednjem referendumu od 620 ljudi za pripajanje Čačku glasalo je 417, uzdržanih je bilo 198, a svega petoro protiv.
- Mi smo uvek gravitirali prema Čačku. Čak i kad nije bilo asfalta, išli smo u Čačak jer nam je duplo bliži. I sada stičemo, prodajemo i kupujemo u Čačku, a u Milanovcu samo plaćamo poreze i takse - kaže Milan Jaćimović, odbornik u Gornjomilanovačkoj skupštini.
- Idem preko Dobrinje dva kilometra do Požege, pa u Čačak, da bih došao u Milanovac, jer nema direktne linije. Prva slana kad padne do Milanovca se ne može, jer su velike nizbrdice i krivine preko Janjića kose - iznosi Jaćimović.
Iako je selo imalo, 'u dobra vremena', preko 360 domaćinstava, a danas ih je jedva 250, 30 učenika u četvorogodišnjoj seoskoj školi govori da selo ipak živi. Stariji đaci, od petog do osmog razreda, putuju u dva pravca: 4,5 kilometara prema Kamenici, autobusom za Požegu. Kada sneg zaveje, autobus ne ide ovim putem. Put prema Rošcima u čačanskoj opštini je duplo duži, ali autobusi su redovniji i češći.
- Bolestan čovek dok ode u Milanovac, samo da ga Bog sačuva. O sanitetu da ne govorimo. Išli smo u Čačak, ali sad nas vraćaju, kažu ne pripadamo njima. Nadati se da bude bolje, bar zbog ove omladine što je ostala, a ja teško da ću to doživeti - govori Dragoslav Marić Šoša (73), veseljak koji je sa svojom harmonikom i klavijaturama stekao i penziju. Ambulantu je selo dobilo tek pre dve godine, a do tada se išlo doktoru u Kamenicu.
- Šezdeset momaka neženja je ovde - daleko smo od svega. Ako ovako ostane, za petnaestak godina pola domaćinstva biće ugašeno. Osim poljoprivrede ništa nemamo, a i to se sve teže prodaje - kaže Konstantin Gospavić Kole koji je 25 godina radio u Nemačkoj, a onda se zbog dece i supruge vratio 1994. Zasadio je maline, izgradio kafanu, jedino mesto okupljanja meštana.
- Mi nećemo nikada odustati od ovog zahteva. Čačak je razvijenija opština, malo koje selo da nema asfalt. A u Milanovcu od 52 sela, svako nešto traži. Nas ovde, na kraju, niko iz Milanovca ne vidi - kaže Jaćimović i dodaje da je zahtev za pripajanje prosledio SO Čačak i Gornji Milanovac. Kad to prođe, zahtev ide Vladi i Skupštini Srbije.
- Čačak nas prihvata, videćemo šta kaže Milanovac - zaključio je Jaćimović.
Uzdržani na referendumu ne žele da komentarišu svoje razloge, mnogi misle da 'od ovog posla opet neće biti ništa', jer se bezbroj puta sve završilo na priči i obećanjima, a neki bi radije da se pripoje Sloveniji - ukoliko je to moguće. V. T.
