Izvor: Politika, 11.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaustaviti prenos nadležnosti na BiH
Porast nadležnosti koje preuzimaju zajednički organi BiH pratilo je enormno povećanje administracije i budžeta koji je za ovu godinu 1,4 milijarde maraka
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Po Dejtonskom sporazumu Bosna i Hercegovina je imala devet, a sada ima 53 nadležnosti. Prenos nadležnosti sa Republike Srpske i Federacije BiH počeo je u proleće 1997. godine i to na osnovu deklaracija Saveta za primenu mira, koje su se – umesto na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odredbe – pozivale na „duh Dejtona”. Od tada u BiH neprekidno traju polemike o tome da li su nadležnosti entiteta na nivo BiH prenesene zakonito i mogu li one biti vraćene entitetima.
Srpski političari su za obustavljanje prenosa nadležnosti i vraćanje onih koje su joj nezakonito oduzete, jer u ovom procesu vidi centralizovanje BiH i, dugoročno, nestajanju RS. Bošnjački lideri su, u ime „jačanja države”, na suprotnom polu. Hrvatski su, kao i u svim sličnim prilikama, između ova dva stanovišta.
„Istina, Ustav BiH je dao mogućnost Republici Srpskoj i Federaciji BiH da, ako se dogovore, pojedine nadležnosti mogu da prenesu na zajedničke organe, odnosno da osnuju organe koji će za oba entiteta obavljati poslove na nivou BiH”, kaže za naš list poslanik Partije demokratskog progresa u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Branko Dokić
Deo nadležnosti je, podseća on, prenesen dogovorom i odlukama entitetskih organa i tu nije ništa sporno. „Veliki broj nadležnosti je prenesen odlukama visokih predstavnika, a popriličan broj novih agencija i drugih organa na nivou BiH je osnovan na osnovu odredbi zakona koje su nametali visoki predstavnici. Oni su čak menjali i zakone, kao o pasošu i ličnoj karti. Na osnovu tih izmena, entiteti su izgubili pravo da izdaju lične karte i pasoše”, ističe Dokić.
Drastičan primer, po našem sagovorniku, je Zakon o sudovima koji je promenio bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun. On je doneo izmene, kojima je – suprotno odredbama Dejtonskog sporazuma – osnovao Sud i Tužilaštvo BiH. Pod pritiskom deklaracija Saveta za primenu mira i visokih predstavnika formirane su Oružane snage BiH, Obaveštajno-bezbednosna agencija, Granična policija, Agencija za istrage i zaštitu, Pravobranilaštvo BiH, Regulatorna agencija za komunikacije, Uprava za indirektno oporezivanje...
„Treba utvrditi koje su nadležnosti prenesene u skladu sa Ustavom BiH, a koje kršenjem njegovih odredbi. Vrlo je važno utvrditi i sledeće: da li i koliko koristi svi građani BiH imaju od zajedničkih organa BiH i da li ih preskupo plaćaju. Takođe, da li ti organi rade podjednako u interesu cele BiH, tačnije RS i Federacije BiH, ili promovišu „sarajevsku politiku”. Dok ne budemo imali čiste račune, nijednu nadležnost sa Republike Srpske ne treba da prenesemo na nivo BiH”, naglasio je Dokić.
Do objektivne analize rada zajedničkih organa BiH, dodao je on, nije lako doći, jer sarajevskim političarima je „najmanje važno šta ovi organi rade i koliko koštaju”. „Za njih je najbitnije da se povećava broj organa na nivou BiH, a politička pozadina toga je utisak da BiH jača kao država, a da, istovremeno, snaga entiteta, pogotovo Republike Srpske, slabi”, konstatovao je Branko Dokić.
Boro Marić
----------------------------------------------
Glomazna administracija
Sa povećanjem zajedničkih organa BiH, povećavao se i birokratski aparat. Ako se od ukupnog broja zaposlenih u zajedničkim organima BiH oduzme desetak hiljada pripadnika Oružanih snaga, dobije se 12.000 činovnika koji rade u zajedničkim organima ili oko pet hiljada više nego 2004. godine. Istovremeno, rastao je i budžet zajedničkih organa. Pre pet godina, zajednički organi BiH su raspolagali sa 480 miliona maraka, a ove godine će imati 1,4 milijarde maraka. Trećinu te svote daje Republika Srpska, a dve trećine Federacija BiH.
[objavljeno: 12/03/2009]
