Izvor: Politika, 19.Jul.2009, 23:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U dalekom Oklandu sanjaju Ataševac
Za samo tri godine organizovanja susreta kosaca i narodnih običaja, u mestu, desetak kilometara udaljenom od Drvara, podignuto desetak novih brvnara i zidanica
Ataševac – Nije Stevan Trninić morao puno da ubeđuje prijatelje da će koševine i narodni običaji, koji su nekad organizovani tokom petrovdanskih i ilindanskih vrelina, vratiti seljane u Ataševac, podno planine Klekovače, desetak kilometara udaljen od Drvara.
– Nismo mogli izabrati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi, bolji način da se odužimo našim precima, osim da naoštrimo kose varcarke te da, kao nekad, uz pesmu i narodne običaje, zakosimo prve povratničke otkose na livadama i proplancima rodnog Ataševca – priča Stevan Trninić.
A sa tim otkosima, za samo tri godine otkako se organizuju takmičenja krajiških kosaca, počele su u Ataševcu da niču kuće brvnare, ali i zidanice. Počeli su se čistiti putevi i staze kojima je nekada mladost hodila u opancima oputašima jureći za stadima, ali i pešačeći do škole u Drvaru.
Život u ataševačkim selima i zaseocima počeo se gasiti krajem Drugog svetskog rata u kome su mnogi seljani poginuli, a drugi su kolonizirani u Vojvodinu. Rat s početka devedesetih godina prošlog veka ugasio je u Ataševcu i poslednje ognjište.
Sa otkosima krajiških delija i takmičenjem koje, iz godine u godinu, privlači sve više kosaca, na ruševinama kuće u kojoj su mu rođeni i pradeda, deda i otac, Duško Trikić sagradio je novi objekat. Ponad ulaznih vrata istakao broj jedan.
– Neka se zna da je prva podignuta u Ataševcu... Nikada nisam odustajao od toga da se vratim. Da podignem krov nad glavom koji danas nije samo moj. Pod tim krovom biće mesta i za moje najbliže – kaže Duško.
Posle Duška, a sve uz kosidbe, kuće sagradiše i Stevan, Milutin, Dragomir, Željko, Dositije, Rajko, Uglješa, Đuro... Sa braćom Draganom, Milanom i Rajkom, radove na brvnari ovog leta privodi kraju i Branko Materić. Došao je čak sa Novog Zelanda u Ataševac da bi, na proplanku Materića uvale, tamo gde je bila kuća u kojoj su rođeni on i preci mu, podigao brvnaru.
– Bez obzira na to da li si se u tuđini snašao ili ne, što god si stariji, to se više sećaš mladosti i rodnog kraja. Najmanje deset puta svakog dana u dalekom Oklandu setim se svoga Ataševca. Na stotine fotografija i dragih uspomena koje sam poneo iz rodnog kraja krasi svaki kutak moga stana na Novom Zelandu. I sin mi se zagrejao da sa porodicom dođe u Ataševac – priča Branko Materić.
On je rođen u Ataševcu u vreme nemačkog desanta na Drvar tokom Drugog svetskog rata. O tom događaju posebno će se, kasnije, pričati u njegovoj porodici, pošto je Brankov otac Stanko, od Drvara do četrdesetak kilometara udaljenih Potoka, kroz šume Klekovače i Ataševca, posle desanta, proveo Josipa Broza Tita.
Taj Brankov otac Stanko, koji se za vreme rata brinuo i o prvoj partizanskoj bolnici u ovom kraju, ušao je u istoriju kao prvi partizan – ratni vodič druga Tita. Za života je bio „na meti” novinara, ali i političara koji su želeli da čuju priču o konju kojeg je Titu izvela skojevka Mara Bosnić, o jelici pod kojom je Tito malo prilegao, o pričama koje je vodio sa maršalom, o Potocima gde se od njega rastao i odakle je Tito nastavio put prema Glamoču.
Slaviša Sabljić
-----------------------------------------------------------
Rodbina i prijatelji sa svih kontinenata
Nikada više naroda na ataševačkoj kosidbi nije bilo kao ove godine. Došli prijatelji i rodbina iz Amerike, Australije, iz evropskih zemalja. Setili se onog što je bilo u vreme kada im je, kako se kaže, bog pomagao. Uživali su u takmičenju kosaca, u otkosima koji su ostajali iza kosa i širokih pleća kosaca.
Ove godine dvojica su podelila prvo mesto – Mirko Kecman iz Petrovca i Milorad Sladojević iz Mrkonjićgrada. Takođe Mrkonjićanin, Radomir Lakić bio je treći.
[objavljeno: 20/07/2009]
.jpg)
