Izvor: Politika, 10.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šutka, romska "država" na Balkanu
Skoplje – Zubato novembarsko sunce rasteruje izmaglicu nad Šutkom, ali ne i hladnoću, nepobedivog neprijatelja Roma, svuda pa i u podnožju Skopske Crne gore. Severac koji razvlači miris snega ispraznio je ulice i sokake najvećeg romskog naselja na Balkanu. U glavnoj ulici "Novi život", kojoj ime, po sopstvenom nahođenju, daju novinari, filmadžije i putopisci, inače najvećoj i najjevtinijoj prodavnici odeće, obuće i drugih drangulija u Makedoniji, tokom nedelje samo tragovi od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gužve, tako izražene u dane vikenda.
Uz izloženu robu, pred dućanima i tezgama cupkaju trgovci svih uzrasta. Izlokanom ulicom, pokraj zaprežnih kola, promiču luksuzni automobili. Ovde na glavnoj promenadi, i leti i zimi, pokazuje se sve, i tek rođena beba i odnekud dovezeni "ševrolet". Ko je ovde imao adresu taj je večita znamenitost mesta, ma čime se bavio, a tek ako je stekao slavu poput Esme Redžepove, Muharema Serbezovskog ili Rahima Burhana i njegove družine.
Na jednom kraju ulice, onom koji se završava sa najvećom deponijom smeća u Evropi, uz betonsku ogradu zapuštenog stovarišta, okupljeni oko dobro raspaljene vatre petorica mlađih Roma čekaju mušteriju, a uz njih raga, glavom nalik na konja, upregnuta u dvokolicu. Na pitanje gde živi Ramče četkar, posle kratke konsultacije, kažu da "Ramče ćetkar" živi "dole ispod Evropskog pazara", a zatim svaki sa svojom pričom o pukom preživljavanju mole da im se pomogne u zaposlenju. Orhan, Zekir, Sakip i Memet nisu metafora za priču o makedonskim Romima iz Šutke. Oni su deo šarenila rasprostrtog na 635 hektara, gde se kartonske straćare mešaju sa raskošnim palatama, potvrđujući raskorak u životu Roma.
A kad se u Šutki pojavi novinar bez konkretnog povoda (snimanje filma, interni festival, dokumentarac, radionica nevladine organizacije...), onda nešto nije u redu sa njim ili sa Šutčanima. Jer, zbog izvrtanja činjenica i "režiranja" likova i događaja u Šutki se novinar namernik očas može suočiti sa neprijatnostima. U najblažoj varijanti može da ostane bez fotoaparata.
Narodni poslanik Nedžet Mustafa, bivši prvi gradonačelnik Šutke i personifikacija "evropske" generacije Roma, ogorčen je medijskim tretmanom svojih sunarodnika. Nema javnog nastupa a da, kako kaže, ne "zapenavi" kako bi svetu predočio da Romi iz Šutke nisu ono što se može videti u Kusturičinom "Domu za vešanje" a još manje to što se pripoveda u dokumentarcu "Šampioni iz Šutke".
A dve decenije ranije, sa istom srdžbom, o lošem predstavljanju Roma govorio je Rahim Burhan, pozorišni reditelj. Na pitanje čemu ima da zahvali slavi, ličnoj i njegove pozorišne družine "Pralipe", Rahim mi je odgovorio: "Unutrašnjem porivu da poznatu romsku dušu izvučem iz stereotipa Šutke i Topane (romska naselja u Skoplju), da je barem na trenutak udahnem Vergilijevim ili Šekspirovim junacima...".
Kolege sa prostora stare dobre Juge, koji se za Šutku živo zainteresuju kad su "u prolazu" kad se ovde obretu, traže Muzu, Alonsa, Kasandru, Sulju, Jašara, a previde preostalih 29.313 "običnih" Roma, Albanaca, Makedonaca, Turaka i Srba koji ovde trajno obitavaju. Uzaludno čekajući da ih Fazlija, junak "Šampiona", čarobnim štapićem "premesti" u sjaj Holivuda, da otputuju iz Šutke a da nisu omirisali zapanjujuće kontraste, među kućama i ljudima, ovog po mnogo čemu fantastičnog naselja.
Felinijevskih junaka u Šutki ima, ali su oni kap u moru onih koji u njoj žive makedonsku stvarnost. Statistički podaci o bilo čemu nepouzdani su, kao i priče ovdašnjeg Omara Šarifa Drugog o ljubavnim podvizima diljem planete. Međutim, i golim okom se vidi da i u Šutki ima vrlo bogatih i vrlo siromašnih. Ovi prvi će vam satima razglabati o svojoj umešnosti u biznisu, a ovi drugi o uzrocima svojeg siromaštva i lopovluku koji se "najbolje ćita (sa Ć) na fasadama porodičnih domova", kako to lepo reče Ali Muzafer.
Podatak da su Romi najbrojniji na spisku onih koji primaju socijalnu pomoć najbolje ilustruje njihov društveni položaj. Na njihovom "pitanju" u Makedoniji egzistira stotinak nevladinih organizacija (u mnogima nema zaposlenih Roma), koje, sa izuzetkom nekoliko njih, dodatno zamagljuju sliku o romskoj stvarnosti. Inercija ukupnih promena zahvatila je i makedonske Rome što se pozitivno odražava na njihovu društvenu i egzistencijalnu perspektivu. Ako ih je pre pet godina na fakultetima bilo upisano petoro, danas visokoškolsku nastavu pohađa 150 Roma, a svi sa visokim obrazovanjem stalno su zaposleni...
Apsurdno ili ne, tek svi oni su godinama u senci Amdija Bajrama, nekadašnjeg polupismenog prodavca farmerki sa skopskog Bit Pazara. Momak, koji se na krilima tranzicije i "romskog pitanja" domogao poslaničkog mandata i zatvorskom kaznom obeleženog bogatstva, danas je lider "pravih" Roma i ne samo u Šutki. Doktor populističkih marifetluka je i posle odležane kazne zatvora opet izabran za predsednika Partije za demokratsku emancipaciju Roma i jedan je od onih koji mrse političke i druge račune učenim Romima. Nedovršena džamija u centru Šutke je monumentalni svedok nekadašnje Bajramove moći ali i spomenik nakaradnosti pluralne makedonske demokratije i tranzicije. Filozofija Amdijeve političke prakse je prosta kao i njegovo izražavanje. Džak brašna, kesa šećera i javna žurka uz folk i pivo su "sto dva koma tri posto" njegovi i večni izborni argumenti među biračima u Šutki.
--------------------------------------------------------------------------
"Gradonačelnik faten sa ovse"
Višesatnu posetu Šutki trebalo je, kao što je red, začiniti vizitom prvom čoveku ove velike skopske opštine Erdoanu Iseniju. Međutim, do nje nije došlo zbog evropskih manira romske političke birokratije u Šutki. U zgradi opštinske administracije novinar "Politike" se uljudno prijavio momku na recepciji i zamolio da ga najavi gradonačelniku. Na pomen da je reč o novinaru, u zapuštenom holu začas bi formiran konzilijum i posle usmene i telefonske konsultacije, jedan krezubi čičica, valjda šef obezbeđenja, saopšti da od susreta sa šefom nema ništa: "Gradonačelnik, gospodine, sada faten sa ovse i može vas primi tek sutra iza pet po podne".
"Ali, recite mu, molim vas, da sam iz 'Politike' i da ga neću dugo zadržavati."
"Ovde ne pali politika, gospodine, ovde se radi sa međunarodni faktor", uzvrati šef obezbeđenja, važan kao da je Solanin ađutant.
[objavljeno: ]
