Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obnova sabornog hrama u Mostaru
Posle 16 godina otkada je zapaljen, srušen i miniran, počinje prikupljanje novca za potpunu rekonstrukciju nekad simbola grada, monumentalne crkve Svete trojice u Bjelušinama
Mostar – Obnavljanje sabornog hrama Svete trojice u Mostaru obnova je i pravoslavlja i srpskog življa u dolini Neretve, počinje priču Radivoje Krulj, mostarski paroh koji, eto, šesnaest godina od kada je ova svetinja uništena, s radošću najavljuje njenu ponovnu izgradnju. Ima li simbolike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u tome da je posle ukupne ili delimične rekonstrukcije svih crkava i manastira u ovom regionu, na kraju, kao kruna, stigla na red i crkva Sveta trojica, suvišno je, kaže, govoriti.
Simbol grada, živopisna i monumentalna crkva Svete trojice bila je jedan od najviših i najlepših pravoslavnih hramova na Balkanu. Danas iz Bjelušina, mestu na kome su raščišćene ruševine, a stari kamen spreman za novu crkvu, seže pogled na ceo Mostar. Iz grada u kome su obnovljeni svi stari i podignuti novi verski objekti druga dva naroda, može se reći samo jedno – Mostar neće biti ni nalik onom predratnom sve dok se u njegovu sliku ponovo ne „utka” i ova bogomolja.
– Obnova je podeljena u dve faze – građevinski deo za koji je, prema procenama, potrebno oko 2,5 miliona evra, dok je za ukupnu rekonstrukciju hrama i kompleksa oko hrama (Vladičanski dvor, Stara i ženska škola i još nekoliko objekata) potrebno oko 7,5 miliona evra. Prvu donaciju vrednu pet hiljada evra dobili smo od Faruka Ćupine, uglednog mostarskog advokata koji je, eto, poželeo da pomogne, priča paroh Krulj, najavljujući donatorsko veče 10. maja do kada bi trebalo da se prikupi novac za početak radova. Tada će biti dodeljene zahvalnice svima koji su pomogli i ukoliko novac za građevinske radove bude prikupljen počinje rekonstrukcija. Posle donatorske večeri, na kojoj se očekuju najviše državne i verske zvanice, akcija prikupljanja novca se nastavlja kako bi ovaj hram u što kraćem roku bio obnovljen i dobio onaj izgled koji je imao punih 119 godina postojanja.
Za sada postoje obećanja gotovo svih lokalnih i federalnih institucija vlasti, kao i Vlade Republike Srpske i Vlade Republike Srbije da će učestvovati u obnovi, pa je tako grad Mostar iz budžeta predvideo donaciju od oko 50.000 evra, a federalna vlada pomoć u iznosu od 100.000 evra.
Na pitanje kakvi su planovi za obnovu i Vladičanskog dvora na kome se donedavno radilo, mostarski paroh kaže da je ovaj objekat delimično obnovljen i da ostaje da se završe unutrašnji radovi.
– Sve zavisi od finansija. Vladičanski dvor će posle kompletne rekonstrukcije biti u funkciji Srpske pravoslavne crkvene opštine Mostar, Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, kao i povratka vladike u grad na Neretvi koji je oduvek bio zvanično sedište eparhije, kaže paroh Radivoje Krulj.
U Mostaru i okolini danas živi oko sedam i po hiljada Srba, dok ih, prema poslednjem popisu, u gradu na Neretvi bilo oko 23.000 ili nešto manje od trećine ukupnog stanovništva. Paroh Radivoje Krulj kaže da će obnova hrama Svete trojice sigurno značiti i budućim povratnicima, jer obnova crkve je i obnova naroda u ovom delu Hercegovine.
– Siguran sam da ovde ima budućnosti za sve. Naročito za one koji žive daleko od svojih domova, a tamo nisu rešili egzistencijalno pitanje. Njihova budućnost je u povratku, na kome pravoslavna crkve insistira. Ne propuštamo priliku da pozovemo sve Srbe da se vrate na svoja ognjišta, kaže naš sagovornik.
Saborni hram Svete trojice građen je između 1863. i 1873. godine. I tada je novac za gradnju prikupljao srpski živalj iz dolini Neretve, ali ostalo je zabeleženo da je veliki prilog poslao i sultan Abdul Aziz, kao i da je deo novca stigao iz Rusije. Graditelji ove crkve bili su Hercegovac Spasoje Vulić i jedan od čuvenih neimara tog vremena na celom Balkanu Andrej Damjanov.
U poslednjem ratu je u Mostaru uništeno sve što pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Saborni hram Svete trojice, podignut 1873. godine, bio je jedan od najvećih hramova u Srpskoj crkvi. Tokom 7. i 8. juna 1992. godine, granatiran je, a 15. juna (drugog dana Svete trojice) srušeni su tornjevi i crkva je zapaljena. Nedugo potom, inžinjerske jedinice HV i HVO su zidove minirale i ovo monumentalno zdanje je potpuno uništeno. Stara crkva Rođenja presvete Bogorodice iz šesnaestog veka na mostarskom srpskom groblju takođe je porušena. Episkopski dvor iz četrnaestog veka je miniran. Ista sudbina zadesila je i istorijski i mučenički manastir Žitomislić, koji je stradao, kako u prošlom, tako i u ovom ratu.
Jelica Antelj
[objavljeno: 20/03/2008]
