Izvor: Politika, 21.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto za prijatnu starost
U ljubinjskoj opštini ima oko tri hiljade i dvesta birača, odnosno oko četiri hiljade stanovnika, a mladi, kada dođu u godine kada treba da traže posao ili nastave školovanje, napuštaju rodni kraj i odlaze u druge, veće gradove
Ljubinje – Davno reče neko za Hercegovinu da ceo svet naseli a sebe ne raseli. Takva je, izgleda, sudbina ove siromašne zemlje, odakle je vekovima narod odlazio diljem sveta tražeći bolji i lakši život. Naročito su opustela mala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesta. Ljubinje, mala opština u istočnoj Hercegovini, smeštena negde na pola puta između Mostara i Trebinja, slikovit je primer za ovu priču.
Pošto popisa stanovništva u BiH još nema, kao relevantan pokazatelj broja stanovnika uzima se birački spisak. A prema njemu, u ljubinjskoj opštini ima oko tri hiljade i dvesta birača, odnosno oko četiri hiljade stanovnika. U poslednje dve „tranzicione” decenije ugasila su se nekada značajna privredna preduzeća koja su zapošljavala većinu meštana. U nekada značajnom voćarskom kraju u kojem su uspevale prvoklasne jabuke, višnje i šljive, tek u poslednje vreme pokušavaju da obnove plantaže voća.
Dobar deo stanovništva nastavio je tradiciju proizvodnje kvalitetnog duvana, ali nekoliko loših godina, sa sušama i epidemijama biljnih bolesti ugrozio je i ovaj vid privređivanja. Kao posledica svega toga usledio je odliv stanovništva. Mladi ljudi, nakon što dospeju u godine kada treba tražiti posao ili nastaviti školovanje, uglavnom napuštaju rodni kraj i odlaze u druge, veće gradove.
– Sasvim je normalno da mladi od osamnaest ili dvadeset godina traže više i bolje, i uvek je bilo tako da omladina nerado ostaje u ovako malim i siromašnim mestima poput Ljubinja. Međutim, mislim da je Ljubinje sasvim pogodno za život ljudi u srednjem ili poznijem životnom dobu, koji su već zasnovali porodicu i rešili neke egzistencijalne probleme, i zato nastojimo da njima pružimo više, priča prvi čovek opštine, načelnik Vesko Budinčić.
U duhu ovakvog razmišljanja, lokalna uprava u Ljubinju preduzela je i konkretne korake. Tako se svima koji su zainteresovani za gradnju ili investiranje u ovoj opštini pruža niz pogodnosti: opština dodeljuje besplatno građevinsko zemljište, bilo da žele da sagrade porodičnu kuću ili stambenu zgradu sa više stanova. Takođe opština se odrekla i svih renti koje se obavezno plaćaju u drugim mestima ako nešto gradite ili počinjete neki posao. Za preduzetnike koji žele da u Ljubinju otvore radnju, predstavništvo ili preduzeće, opština sama plaća registraciju u iznosu do pet hiljada konvertibilnih maraka.
– Ljubinje je šezdeset kilometara udaljeno od Trebinja. U Trebinju je kvadratni metar stambenog prostora oko hiljadu evra, a ovde možete da kupite novi stan za trista pedeset ili četiri stotine evra po kvadratu, što je gotovo tri puta jeftinije. Pošto mladi nisu zainteresovani za život u malom mestu, zašto ne bismo pružali pogodnosti starijima? Kad čovek reši životne probleme, kada želi da se smiri , negde u pedesetim ili šezdesetim, zašto mu ne bi ponudili mogućnost da kupi stan po povoljnijoj ceni i živi mirnim životom u jednoj maloj i zdravoj sredini, objašnjava Budinčić.
Zanimljivo je da je lokalna uprava u Ljubinju među prvima u Republici Srpskoj uvela i stimulativne mere za sklapanje brakova i proširenje porodice. Mladenci na venčanju dobijaju od opštine petsto konvertibilnih maraka. Ukoliko su i mlada i mladoženja nezaposleni dobijaju hiljadu maraka, a ukoliko su bez posla i šest meseci nakon venčanja dobiće još hiljadu. Opština dodeljuje i jednokratnu novčanu pomoć za svako novorođeno dete.
I, još jedan kuriozitet iz Ljubinja: pre tri godine lokalna uprava u dogovoru sa crkvenom opštinom inicirala je predlog svom stanovništvu da se u slučaju smrti porodici pokojnika ne nose skupoceni venci i cveće , već da svako odvoji samo skroman novčani prilog. Predlog je ubrzo zaživeo u praksi, i od tada, kažu u opštini, nijedna porodica nije im se obratila sa zahtevom za pomoć kako bi dostojno sahranili svog člana.
Sanja Pešut
[objavljeno: 22/12/2008]
