Izvor: RTS, 09.Sep.2019, 17:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je papa Pavle poručio Hrvatima da vole i poštuju Srbe
Hrvatski novinar i teolog Drago Pilsel objavio je delove obraćanja i poruka koje je nekadašnji papa Ivan (Jovan) Pavle Drugi uputio prvom hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu i Katoličkoj crkvi, među kojima je ukazivanje na potrebu da se odmah pozabave hitnim zadatkom pomirenja sa braćom Srbima i braćom Muslimanima.
Drago Pilsel tvrdi da je papa to poručio Tuđmanu odmah po sletanju na zarebački aerodrom, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 10. septembra 1994. godine, te dodao da treba povesti ekumenski dijalog i sa svim ostalim hrišćanskim crkvama.
U tekstu pod naslovom "Kako je Ivan Pavle Drugi Hrvate učio da vole i poštuju Srbe", Pilsel za tog papu kaže da je bio antimilitaristički, to jest, kako kaže, u potpunosti mirotvorno nastrojen, da je Hrvatsku nekoliko puta smestio na Balkan i da je upozorio na opasnost od nacionalističkih preterivanja.
Papa Ivan Pavle Drugi, navodi Pilsel, nijednom nije koristio "klerofašističku sintagmu 'Crkva u Hrvata' i naredio je Katoličkoj crkvi, "Crkvi Božjoj koja je u Hrvatskoj", kako ju je nazvao, da se "pozabavi hitnim zadatkom pomirenja s braćom Srbima i s braćom Muslimanima i, shodno tome, ekumenskim dijalogom sa svim ostalim kršćanskim crkvama".
Pilsel u tom tekstu objavljenom na portalu Autograf podseća da je papa, uzvraćajući na Tuđmanove reči dobrodošlice, odmah na početku govora prvi put jasno rekao gde se Hrvatska nalazi: "Sveta stolica nastavlja da upotrebljava sva raspoloživa sredstva za nadvladavanje postojećih napetosti i za ponovno uspostaljanje pravednosti i mira na Balkanu".
I odmah je, kaže Pilsel, papa prešao na bitno:
"Nužno je promovisati kulturu mira, nadahnutu osećajima tolerancije i univerzalne solidarnosti. Ta kultura ne odbacuje zdravi patriotizam, ali ga drži daleko od nacionalističkih preterivanja i isključivosti.
Kako je dodao, "ta je kultura sposobna da obraćuje velike i plemenite duhove koji su svesni da se rane proizvedene mržnjom ne leče zlopamćenjem, nego upravo terapijom strpljivosti i balzamom praštanja: oproštenja koje treba tražiti i pružati poniznom i plemenitom velikodušjem".
"Bez te kulture mira, rekao je papa Ivan Pavle Drugi, rat uvek vreba iz zasede i tinja takođe pod pepelom lomljivih primirja. Hrišćanskom narodu želim upravo ovom svečanom prilikom da uputim svoj ožalošćeni vapaj (apel): neka napokon zamukne govor oružja i neka se srca otvore oduševljenom zadatku izgradnje mira", poručio je papa tada.
Pilsel ističe da tom papi nije slučajno izletelo da je Hrvatska na Balkanu, što je, podseća, poglavar Vatikana ponovio još ravno osam puta – jednom u večernjoj molitvi u zagrebačkoj katedrali i sutradan još još sedam puta tokom propovedi koje, kaže, malo ko danas želi da se priseti jer bi je onda trebalo analizirati i iz toga izvući odgovarajuće zaključke.
"Svaki put iznova je papa Ivan Pavao Drugi pozivao sve da se krene u hitan zadatak pomirenja i bratskog zagrljaja, u prvom redu s onima koji su nametnuli i izazvali rat.
Papa Ivan Pavle Drugi je na toj večernoj službi u zagrebačkoj katedrali upozorio sveštenstvo i redovnike da je pred njima, kako je rekao, težak zadatak "pomiriti ljude s Bogom i čoveka s čovekom".
"To je vaša hitna dužnost, posebno u sadašnjem teškom istorijskom trenutku, kada je ovaj apsurdni i surovi rat opustošio balkanske zemlje, okomivši se i na vašu domovinu, iskopavši ponor mržnje koji samo Jevanđelje može nadvladati", rekao je tokom te posete papa.
Podsećanju na tadašnje papine poruke, Pilsel je, između ostalih, dodao i ovu: "Neka vaš narod smogne snage da oprosti i, kad je potrebno, da traži oproštenje. Za to je potrebna poniznost i otvorenost duše, ljubav prema istini i traženje pravoga mira. Vama, apostolima i svedocima oprosta i pomirenja, poveravam taj težak, ali neizbežan zadatak."
Još je poručio: "Neka iz vaših reči i iz vašeg ponašanja uvek zrači jasno uverenje da su svi ljudi, pripali oni bilo kojem narodu ili etničkoj grupi, sinovi istog Oca koji je na nebesima. Bez obzira na sadašnje teške prilike, u toj perspektivi treba videti i ekumenski dijalog koji je toliko na srcu vama i vašim pastirima. Verni zapovedi Gospodina, nemojte sustati na tom putu."
"Glas Kocila" ne želi da pamti ključne reči
Pilsel, međutim, ističe da je to ono što se u prećutkuje, prećutkuje se, kaže, da su Glas Koncila i ostali nacionalisti palili i žarili, ubijali i proganjali (da, naravno, Glas Koncila je u tome bio i ostao saučesnik jer je podsicao na zločin grehom nečinjenja onih zadataka koje je papa zadao), dok je Ivan Pavle Drugi u Vatikanu, žalostan i besan, pamtio kako je Hrvatima rekao: "Volite braću Srbe."
Glas Koncila, ističe Pilsel, ne želi da se pamti ključne rečenice tog govora jer one obavezuju:
"Sva ta istorija milosti postaje danas za sve podsticaj da razmišljate o sadašnjosti i poziv da izgrađujete budućnost koja je pred vama", rekao je takođe Papa, a onda je, ističe Pilsel, usledio šok zbog njegove poruke koja je usledila:
"Sadašnje tragične podele i napetosti ne smeju biti uzrok zaborava da mnogi elementi ujedinjuju narode koji su danas u ratu. I zato je hitno i nužno sakupiti sve ono što ujedinjuje, a to nije malo, i time graditi nove perspektive bratske solidarnosti. Mir na Balkanu, to posebno želim istaći u ovom trenutku patnje, nije utopija!"
Škrgut Tuđmanovih zuba
Pilsel u svom tekstu ističe da je tome prisustovao i, kako kaže, gotovo da pamti "škrgut zuba" Franje Tuđmana kada je Ivan Pavle Drugi rekao i ovo: "Naprotiv, mir se nameće kao perspektiva istorijskog realizma."
"Narodi ovih krajeva međusobno su se kroz vekove prihvatali, ostvarivali mnogovrsne razmene u području umetnosti, jezika, pisma, kulturnoga narodnog blaga. Zar nije zajedničko bogatstvo i tradicija verske snošljivosti, koja se održala kroz gotovo hiljadu godina, pa i kroz vrlo tamna razdoblja istorije? Ne, ne može se veri pripisivati fenomen nacionalističkih netrpeljivosti koje haraju ovim krajevima!", poručio je tada papa.
Kako je rekao, to važi ne samo za hršćane različitih crkvenih pripadnosti, koje Bog danas poziva na posebno zalaganje da se postigne puno zajedništvo, nego i za vernike drugih veroispovesti, posebno za Muslimane, koji su značajno prisutni na Balkanu. Svi su oni, istakao je, pozvani ostvariti civilizacijski suživot, u međusobnom poštovanju."
Papinu poruku koja sledi, Pilsel kaže da se ne usuđuje da je prepričava. Neka, kaže, reči govore same za sebe. A papina poruka glasi:
"Ti, zagrebačka crkvo, koja danas slaviš 900 godina milosti Gospodnje, pozvana si, zajedno s drugim crkvama u Hrvatskoj, da budeš apostol obnovljene sloge. Ne podseća li nas Koncil da je Crkva 'sakrament' ne samo prisnog jedinstva s Bogom nego i jedinstva celog ljudskog roda? U ovim krajevima danas stavljenim na toliko iskušenje, vera mora ponovno postati snaga koja ujedinjuje i daje dobre plodove, poput reka koje protiče ovim zemljama. Kao Sava, koja izvire u Sloveniji, protiče vašom domovinom, nastavlja uz hrvatsku i bosanskohercegovačku granicu i u Srbiji se uliva u Dunav. Dunav je druga velika reka koja povezuje hrvatsku i srpsku zemlju s velikim zemljama istočne, centralne i zapadne Evrope. Te dve reke se susreću, isto kao što su pozvani na susret i razni narodi koje one povezuju. To posebno moraju ostvariti dve hršćanske crkve, istočna i zapadna, koje upravo u tim krajevima oduvek žive zajedno. U toj metafori reka, možemo skoro zapaziti tragove puta kojim Bog od vas traži da kročite u ovom teškom istorijskom trenutku."
Taj put "jedinstva i mira", taj put bratstva i jedinstva naših naroda i narodnosti, istakao je papa, "niko ne sme izbegavati".
.jpg)
