Izvor: Politika, 11.Avg.2011, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psovke još nisu potrošene
Vulgarnosti u umetničkim delima jeftino su sredstvo, ali ponekad bi svaka druga reč bila pogrešna, tvrde domaći autori
Psovke u knjigama, na filmovima i TV su kao krijumčarenje zabranjene robe preko granice, tvrdio je jedan od najvećih istraživača vulgarizama, antropolog Ešli Montagi.
Domaći autori uveliko iskorišćavaju to što nema jezičkih carinika na koje je aludirao pisac „Anatomije psovanja”. Za pojedine srpske stvaraoce veliki je uspeh ako makar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u jednoj njihovoj sceni niko nikome nije opsovao mater ili upotrebio neku drugu pogrdnu i uvredljivu reč. I dok je u pojedinim slučajevima samo baš ta prosta reč ujedno i ona prava, pa tim i opravdana, drugde je posredi samo jeftini trik za privlačenje pažnje publike.
Montagi je prve vulgarne nazive za intimne odnose i polne organe i njihovo agresivno dovođenje u vezu sa ljudima povezao sa rušenjem jezičkih i društvenih tabua. Ko bi opsovao crkvu ili državu, podrivao bi njihov ugled. Danas teorija i kritika kažu da su psovke izraz siromaštva jezika, da potpaljuju strasti i zanemaruju razum. Oni koji ih koriste tvrde da je nemoguće izbeći psovke, da su one često neophodne i da jezik u knjigama i u filmu samo odražava način na koji se ljudi i inače izražavaju.
Marko Vidojković, poznat ne samo po čitanim knjigama već i po tome što se u njima ne libi da upotrebi psovke, kaže da uopšte ne važi kritika da su psovke dokaz jezičkog siromaštva.
– Ne bih se složio sa puritancima koji su zabrinuti za bogatstvo jezika zbog tolikog broja psovki. Naš jezik je bogat zato što se sve može reći i psovkama i bez njih u zavisnosti od emotivnog stanja govornika – objašnjava Vidojković.
Za razliku od pisaca koji tvrde da dobro promisle pre nego što upotrebe psovku, Vidojković kaže da to nije voljna radnja.
– Dok pišem, ja sam u transu, tako iz lika o kome pišem izlaze njegova osećanja, a ona su često sočno opisana putem psovki. One prirodno izlaze iz mene. Ko želi da koristi psovke u književnosti, ne kao deo svog prirodnog jezika, već da bi izazvao šok, on psovku pretvara u patetiku.
Vidojković dodaje da su psovke pravilno upotrebljene onda kada prirodno leže uz tekst.
– Ima i pisaca koji bezuspešno pokušavaju da privuku pažnju na sebe trapavim psovanjem.
On, međutim, pravi razliku između rada na knjizi i pisanja kolumni ili gostovanja na TV.
– Javni govor nije umetničko delo već obraćanje svima i zato sebi najčešće ne dozvoljavam da psujem dok pišem za novine ili negde nastupam.
Scenarista i filmski kritičar Dimitrije Vojnov veruje da se psovka odomaćila u filmu posle nekoliko naslova gde je bila uspešno plasirana.
– To se desilo velikim delom zahvaljujući šarmu pojedinih glumaca. Zato je ušla u modu. Psovka je jedna od retkih stvari na koje srpski pisac uvek može da računa. Ja ih koristim radi akcentovanja emocije, ponekad radi akcentovanja miljea i karaktera junaka o kome pišem ili čoveka o kome govorim – kaže Vojnov i dodaje da dok piše scenario vodi računa o tome ko mu je ciljna grupa, ali da u svakom slučaju, čak i kada se ne obraća deci, nastoji da bude štedljiv sa psovkama.
– Uvek računam na to da će one verovatno biti dodate u eventualnoj improvizaciji.
Za njega je vulgarnost u domaćem filmu moda koja će se, kao i svaka druga moda, promeniti. Vratiće se kada sve drugo izmodi. Ali, upozorava Vojnov, reč je o ponekad sasvim suvišnom filmskom sredstvu.
– Njima se često pribegava jer izgovaranje ružnih reči zabavlja publiku. Kroz okretanje tako jednostavnim vidovima zamajavanja publike, autori, a vrlo često i glumci, pokušavaju da prevaziđu odsustvo pokrića u pričama i karakterima – zaključuje Vojnov.
Jelena Stevanović
------------------------------------------------------------------
Sinonim koji jače zaboli
I Vidojković i Vojnov se slažu da ponekad stvari rečene na „umiven način” mogu jače da zabole od najcrnjih reči.
– Često, kada se izražavam ostalim rečima, to može da zaboli još i jače nego vulgarnost. Kada pišem kolumne, ne psujem, a opet mnogi prete da će mi zbog toga otkinuti glavu – kaže Vidojković.
Vojnov veruje da psovke imaju svoje mesto u rečniku i da dobri govornici umeju efektno da ih iskoriste.
– Čovek koji pokušava da izrazi osećanje koje prenosi psovka, a reč zameni nekim sinonimom ili eufemizmom, može delovati čak i oštrije od psovača ili galamdžije –smatra Vojnov.
Sutra: Razveseljavanje TV gledalaca sa mnogo „bip”
objavljeno: 11.08.2011.
.jpg)
